Predrag Petronijević, direktor Uprave carina Republike Srbije, zahvalio se Vladi SAD na brojnim donacijama za nabavku opreme i organizovanje obuka, seminara i treninga za zaposlene, što je doprinelo bržim reformama i modernizaciji informacionog sistema Carine. Posebno je naglasio da izuzetno konstruktivna i uspešna saradnja Uprave carina Srbije i IBM-a traje dugi niz godina, od samog osnivanja Računskog centra Savezne Uprave carina SFRJ 1972. godine (kada je nabavljen prvi centralni računar System 370) do danas.

Ambasador Manter je izrazio zadovoljstvo što brojne vodeće američke informatičke kompanije posluju na tržištu Srbije i predvode strane investicije u Srbiji. Naročito je podvukao važnost otvaranja novih radnih mesta koje Srbiji donose kompanije poput IBM-a. IBM pored toga radi preko svoje mreže od 50 lokalnih partnera koji su usredsređeni na ovdašnje potrebe i razvoj kapaciteta i stručnosti. „Američke IT kompanije mogu igrati ključnu ulogu u povećavanju konkurentnosti ekonomije Srbije kroz efektnu upotrebu informacionih tehnologija“, zaključio je ambasador Manter. „Saradnja Uprave carina i IBM-a je odličan primer. Carinski pregled u Srbiji većim delom je zasnovan na infrastrukturi koju je napravio IBM, a opremu koristi preko 2500 službenika carine za više od 100.000 carinskih pregleda dnevno.“

Miloš Đurković, generalni direktor IBM-a, rekao je da će se ta kompanija još više truditi da podstakne razvoj informatičkog tržišta u Srbiji i u regionu. Posebno mu je drago što se državne institucije u Srbiji takođe menjaju i unapređuju i smatra da je Uprava carina jedan od najboljih primera implementacije IBM-ovih rešenja, gde se u praksi vidi kako jedan ozbiljan sistem funkcioniše na hardveru i softveru ove kompanije.

IBM je u svojoj trećoj prognozi „Sledećih pet u pet“, objavljenoj ove nedelje, kao inovacije koje će promeniti naše živote u narednih pet godina predvideo pričanje s Webom, solarnu tehnologiju ugrađenu u prozore i mobilne telefone, kraj zaboravljanja, digitalne pomoćnike za kupovine i „kristalne kugle“ koje predviđaju naše zdravlje.

„Sledećih pet u pet je predviđanje zasnovano na tržišnim i društvenim tendencijama za koje se očekuje da će promeniti naše živote i na novim tehnologijama iz IBM-ovih laboratorija širom sveta koje će te inovacije učiniti mogućim“, navedeno je u IBM-ovoj prognozi koju kompanija objavljuje jednom godišnje. Evo kakve su prognoze objavljene ove nedelje:

1. Solarna tehnologija će biti ugrađena u trotoare, prilazne staze, fasade, krovove i prozore. Nove tankoslojne solarne ćelije imaće prihvatljivu cenu i biće neverovatno tanke, što će omogućiti da se primenjuju bilo gde.

„Do sada su materijali i procesi za proizvodnju solarnih ćelija bili preskupi za šire korišćenje“, navodi IBM. „Ove nove tankoslojne solarne ćelije moći će da se \\\’štampaju\\\’ i raspoređuju po savitljivim podlogama pogodnim ne samo za pokrivanje krovova već i zidova zgrada, prozora mobilnih telefona, prenosivih računara, automobila pa čak i odeće.“

2. Imaćete na raspolaganju kristalnu kuglu za vaše zdravlje – naravno, ne pravu kristalnu kuglu, već sofisticiranu analizu vaše DNK u kojoj ćete dobiti spisak zdravstvenih rizika s kojima ćete se suočavati tokom života i savete kakve korake treba da preduzmete da biste ih sprečili. DNA analize će koštati manje od 200 dolara, kaže IBM, što će ih mnogima učiniti dostupnim. Pored predviđanja zdravstvenih rizika IBM smatra da će nam ova tehnologija pokazati i u čemu neće biti rizika, što će nekima možda omogućiti da bez griže savesti uživaju u čipsu ili prženim krompirićima. Pored ličnih zdravstvenih profila DNK mapa će farmaceutskim kompanijama pomoći da projektuju nove, efikasnije lekove.

„Od kako su naučnici otkrili kako mogu da pročitaju kompletan ljudski genom, otvorili su nova vrata što pomažu da se otključaju tajne sadržane u našim genima koje će omogućiti predviđanje zdravstvenih pretnji i uslova čijim smo uticajima podložni“, saopštava IBM.

3. „Vi ćete govoriti vebu . . . a veb će vam odgovarati.“ Uskoro ćete krstariti Internetom koristeći samo svoj glas, dostignuće koje će veb učiniti pristupačnijim širom sveta, naročito onima koji ne znaju da čitaju ili pišu.

„U krajevima poput onih u Indiji, gde se daleko više oslanjaju na izgovorenu nego na pisanu reč u obrazovanju, upravi i kulturi, i gde mobilni telefon nadmašuje PC, \\\’govoriti\\\’ vebu je skok kojim se preskaču svi drugi interfejsi“, navodi IBM. „Zamislite da slično telefoniranju možete da odgovarate na poruke e-pošte i trenutne poruke – bez kucanja. Moći ćete verbalno da prebirate po vebu kako biste našli ono što tražite, a povratna informacija će vam biti pročitana glasom – kao da ste razgovarali s vebom.“

4. Digitalna tehnologija će unaprediti i naš doživljaj kupovanja, pomoću \”digitalnih pomoćnika za kupovanje\” u kabinama za presvlačenje, ekrana osetljivih na dodir i kioska osetljivih na glas koji vam svi zajedno pomažu da izaberete odeću koja se najbolje slaže s onom koju ste već izabrali. Prodavci će automatski dobijati poruke da vam donesu odeću koju ste tražili. Zahvaljujući mobilnoj tehnologiji koji se brzo razvija, kupci će moći da pročitaju i kako su drugi potrošači ocenili dati proizvod, skinu s Interneta kupone za popust, slikaju se i pošalju slike prijateljima i porodici a zatim odmah dobiju i njihovo mišljenje.

5. „Zaboravljanje će postati tek daleko sećanje“, kaže IBM u poslednjoj prognozi. Ubuduće ćemo se lakše setiti sitnica koje smo zaboravili, jer će se svakodnevni detalji snimati, analizirati i „dostavljati u pravom trenutku i na pravom mestu prenosivim i stacionarnim pametnim aparatima.“ IBM predviđa da će mikrofoni i video kamere snimati svakodnevne aktivnosti i razgovore, s članovima porodice ili lekarom, svejedno. Pametni GPS telefon će nas podsetiti, na primer, da kupimo namirnice ili lekove kad prolazimo pored samousluge ili apoteke.

IBM ne pominje zakone koji u pojedinim zemljama zabranjuju snimanje razgovora bez saglasnosti obe strane, tako da ostaje da se vidi kako će s tim izaći na kraj.

Nasa je pre desetak dana uspešno prenela slike svemirskoj letelici udaljenoj preko trideset miliona kilometara i primila ih sa nje uz pomoć komunikacionog sistema zasnovanog na Internetu.

Korišćena tehnologija umrežavanja koje toleriše kašnjenja i prekide (Disruption-Tolerant Networking, DTN) projektovana je da radi na ogromnim udaljenostima gde se vremena odziva mere danima. Nastavak testiranja uslediće 2009. na međunarodnoj svemirskoj stanici.

Ovo je prvi korak u stvaranju potpuno nove mogućnosti komuniciranja u svemiru. Pionirski rad na ovoj tehnologiji izveo je još pre desetak godina Vinton Serf (Cerf) – jedan od tvoraca osnovnih mrežnih protokola za internet.

Taj rad je doveo do stvaranja DTN protokola koji je izuzetno tolerantan na kašnjenja i prekide koji su gotovo neminovni kad se podaci razmenjuju između planeta, satelita, svemirskih stanica i udaljenih svemirskih letelica.

Da bi se izašlo na kraj s tim kašnjenjima – do kojih može doći zbog solarnih oluja ili kad se letelica nađe iza planete – svaki čvor u DTN mreži zadržava podatke koji su mu poslati sve dok ne ostvari siguran kontakt s drugim čvorom. Korišćenjem mehanizma “memoriši i prosledi” osigurava se da se podaci ne izgube i postepeno dopreme do odredišta.

Problem u svemirskim komunikacijama je ograničeno korišćenje standarda, objasnio je Serf. „Kad lansiramo letelicu s jedinstvenim skupom senzora na njoj, moramo da napišemo komunikacioni i aplikacioni softver koji je prilagođen baš toj letelici. U svetu Interneta koriste se standardi poput protokola TCP/IP koji omogućavaju kompatibilne komunikacije između ogromnog broja različitih uređaja. Tim koji je razvio protokole za međuplanetarni Internet imao je na umu upravo mrežnu fleksibilnost kakvu imamo ovde na Zemlji. Međuplanetarni Internet je projekat čiji je cilj da se razvije skup komunikacionih standarda i tehničkih specifikacija koji će omogućiti umrežavanje u svemiru.“

Testiranje DTN prenosa započeto je krajem oktobra i trajalo je mesec dana, a kao relejna stanica korišćena je letelica Duboki udar (Deep Impact). Letelica je posle slanja sonde koja je početkom jula 2005. udarila u kometu Tempel 1 nastavila da služi nauci pošto ima još goriva. Njena nova misija nazvana je Epoxi, a cilj joj je da se oktobra 2010. godine susretne s kometom Hartley 2.

Epoxi je korišćena za komuniciranje s devet drugih čvorova smeštenih u Nasinim laboratorijama za mlazni pogon u Pasadeni, koji su simulirali odzive letelica, orbitera i kontrolnih centara.

Timovi koji upravljaju svemirskim misijama još uvek moraju ručno da isplaniraju svaku vezu i generišu sve komande kojima navode vrstu podataka koji se šalju, kao i to kada i gde se šalju. Sa standardizovanim DTN protokolom to će se sve raditi automatski.

Očekuje se da će DTN pomoći Nasi da se upusti i u složene misije u koje su uključene razne vrste letelica koje je do sada bilo teško koordinirati.

Istraživači sa MIT-a pokazali su krajem novembra da korišćenjem gumenih pečata mogu na površinu da nanesu kvantne tačke – majušne kristale koji emituju svetlost. Ova tehnika im omogućava da redove različito obojenih tačaka postave jedne pored drugih, što je ključni korak u razvoju kolor displeja od kvantnih tačaka, od kojih se očekuje da budu tanji, fleksibilniji, svetliji, oštriji i energetski efikasniji od ravnih LCD panela.

Novoosnovana kompanija QD Vision, sa sedištem u Votertaunu u Masačusetsu, radi na komercijalizaciji ovog pristupa opisanog u elektronskom izdanju časopisa Nano Letters. Displeji zasnovani na ovoj tehnici mogli bi se pojaviti na tržištu već 2011. po prihvatljivim cenama.

Kvantne tačke su poluprovodnički kristali široki 3–12 nanometara koji emituju svetlost različite boje u zavisnosti od sastava i veličine. Pogodne su za izradu displeja jer koriste od jedne petine do jedne desetine električne energije LCD ekrana koji zahtevaju pozadinsko osvetljenje da bi osvetlili svoje piksele.

U tom smislu slične su organskim svetlećim diodama (OLED), koje se pretežno koriste u mobilnim telefonima i MP3 plejerima. Međutim, kvantne tačke prevazilaze OLED diode u čistoći emitovanih boja. „Tipična OLED dioda koja svetli zeleno daje i vodenaste i žućkaste fotone zbog kojih je beličasto zelena, tako da izgleda više isprana“, kaže profesor elektrotehnike sa MIT-a Vladimir Bulović, koji je vodio nova istraživanja. „Kvantne tačke imaju veoma uzan emisioni spektar tako da je percepcija boje koju daju znatno bogatija.“

U standardnom displeju od kvantnih tačaka, sloj nanokristala poluprovodnika poput kadmijum-selenida postavlja se u sendvič između dva organska filma. Do sada je nanošenje sloja kvantnih tačaka zahtevalo pravljenje rastvora, prekrivanje organskog filma s tim rastvorom i zatim isparavanje rastvarača. Taj metod nije omogućavao da se redovi raznobojnih kristala postave jedni pored drugih, kaže Bulović, što je sprečavalo razvoj višebojnih displeja. Svaki piksel u kolor displeju podeljen je na tri subpiksela – crveni, zeleni i plavi – koji svetle različitim intenzitetima kako bi proizveli milione različitih boja. U postojećim displejima subpikseli imaju dimenzije reda 20–50 mikrometara.

Poslednje dve godine, Bulović i njegove kolege eksperimentišu s novim tehnikama nanošenja koje su jednostavna izmena stare tehnike. Umesto da površinu prekriju direktno, oni prvo prekriju gumeni pečat s prugastim grebenima. Kada rastvarač ispari, istraživači pritisnu pečat na željenu površinu da prenesu tačke. Ova tehnika stvara pruge kvantnih tačaka koji su široke 25 mikrometara. Štampanjem crvenih, zelenih i plavih pruga unakrst jednih preko drugih, istraživači dobijaju piksele sa 25 mikrometara širokim subpikselima.

Beograd, 3. decembar 2008 – Kompanija Logitech isporučila je danas svog milijarditog miša. Pionir razvoja kompjuterskih miševa tokom 1980-ih, Logitech je sa entuzijazmom pokrenuo skoro svaku veliku inovaciju u tehnologiji kompjuterskih miševa, uporno poboljšavajući ovaj sveprisutni interfejs između ljudi i njihovog iskustva u digitalnom svetu. Prema izveštaju analitičke firme Gartner, u svetu postoji više od milijardu korisnika računara, a do 2014. očekuje se da će ih biti još toliko. Kompanija Logitech nastavlja sa inovacijama kako bi obradovala korisnike sledećeg milijarditog miša i drugih ulaznih uređaja budućnosti.

Osnovanom 1981. u Švajcarskoj, u maloj seoskoj kući, Logitech-u nije dugo trebalo da uspostavi jake veze u Silikonskoj dolini. Svog prvog maloprodajnog miša kompanija je predstavila 1985, da bi već 1996. bio prodat 100-milioniti miš. Sedam godina kasnije prodaja Logitech miševa premašila je 500 miliona. Danas, Logitech prodaje miševe u preko 100 zemalja sveta i proizvodi u proseku 376,000 miševa dnevno, odnosno 7,8 miliona mesečno.

“Još od prvog klika Logitech® P4 miša, 1982. godine, miševi naše kompanije imaju nezamenjivu ulogu u evoluciji računara,” rekao je Džerald P. Kvindlen, predsednik i izvršni direktor kompanije Logitech. “Tokom poslednjih nekoliko decenija, način na koji ljudi koriste svoje računare drastično se promenio – ono što je nekada bila striktno poslovna alatka sada je sastavni deo našeg života i privatno. Logitech je konstantno tragao za inovacijama koje bi bile u skladu sa uslovima života koji se brzo menjaju, da bi, samo u poslednjih pet godina, predstavio prvi laserski miš na svetu, hiper-brzi skrol i nano-prijemnik.”

“Ukoliko se zagledamo u budućnost, Logitech MX Air, miš koji prepoznaje pokrete, i hibridna Logitech® diNovo Mini tastatura veličine dlana, samo su nagoveštaj onoga što se može očekivati od sledeće generacije inovacija kompanije Logitech,” rekao je Rori Duli, stariji potpredsednik i generalni menadžer poslovne jedinice za kontrolne uređaje kompanije Logitech. “Iako se tradicionalni miš i tastatura još uvek čine najpraktičnijim za rad, prodor digitalnih kuća i novih oblika zabave otvara vrata novim vidovima interakcije sa računarom, bez obzira na to da li će se ona odvijati putem glasa, dodira ili na neki potpuno nov način.”

Logitech proslavlja svoj uspeh, dok mnogi slave četrdesetogodišnjicu prvog javnog predstavljanja kompjuterskog miša.

“Lepa je koincidencija to što je vodeći proizvođač miševa dostigao značajnu prekretnicu u istom mesecu u kom slavimo legendarni trenutak kada je Dag Engelbart, pre mnogo godina, prvi put javno predstavio kompjuterskog miša,” rekao je Kurt Karlson, predsednik i CEO u SRI Internacional i dodao da “Inovativnost proizvoda kompanije Logitech podržava Engelbartovu viziju humanih računarskih alatki za interaktivni rad i saradnju.”

Predstavnici kompanije NVidia su početkom ove nedelje izjavili da je kompanija obnovila svoje interesovanje za tržište ultraprenosivih računara, ali će sačekati da ono „sazri“ pre nego što se uključi u tržišnu utakmicu.

Ranije ove godine, Nvidia je sklopila ugovor sa kompanijom Via Technologies na osnovu koga bi trebala da počne sa proizvodnjom grafičkih čipova koji bi radili uz procesore Nano, koje kompanija Via proizvodi. Ti procesori su namenski dizajnirani za prenosive i ultraprenosive računare.

Tržište ultraprenosivih računara raste, i moglo bi se podeliti na kategorije kao što su pametni telefoni i multimedijalni prenosivi računari koji mogu „baratati“ grafičkim sadržajem efikasno, izjavili su predstavnici Nvidije na godišnjoj tehnološkoj konferenciji Credit Suisse koja se održava u Skotsdejlu, u Arizoni.

Većina današnjih ultraprenosivih računara zasnovana je na Intelovom procesoru Atom i nije sposobna da na zadovoljavajući način pokrene video igre ili multimedijalni sadržaj, smatraju Nvidijini stručnjaci. Kompanija će stoga nastupiti na tržištu ultraprenosivih računara tako što će najveću pažnju posvetiti integrisanoj grafici koja za razliku od ostalih računara nudi bolje mogućnosti.

Kompanija Nvidia već ima u svojoj ponudi integrisane grafičke čipove namenjene prenosivim računarima, a sledeće godine će početi sa prodajom procesora Tegra koji spada u kategoriju takozvanih sistema-na-čipu (system-on-chip, SOC). Tegra se sastoji se od procesorskog jezgra Atom, grafičkog koprocesora Geforce i ostalih potrebnih periferija da bi se napravio ultraprensivi računar, uključujući i dekoder video materijala visoke definicije.

Kompanija Microsoft je saopštila da će se prva prethodna beta verzija novog operativnog sistema Windows 7, naslednika Windows Viste, pojaviti u januaru naredne godine.

Prethodna beta verzija Windowsa 7 će, kao što je to običaj u Microsoftu, biti predstavljena na manifestaciji namenjenoj IT profesionalcima. Ovog puta radi se o skupu Developers Conference koji će biti održan 14. januara.

Windows 7 je prvi put predstavljen javnosti na skupu Professional Developers Conference (PDC) koji je od 27. do 30 oktobra održan u Los Anđelesu. Prisutni su tom prilikom mogli da saznaju da će nova verzija Microsoftovog operativnog sistema biti usredsređena na povećanje energetske efikasnosti, poboljšanje komunikacije, razvoj novog grafičkog i korisničkog okruženja itd.

Predstavnnici Microsofta još uvek nisu zvanično objavili datum pojavljivanja Windowsa 7, iako se u nekim glasinama iz kompanije navodi da bi se to moglo desiti u januaru 2010. godine. Zasada, predstavnici kompanije se ograničavaju na objavljivanje oskudnih informacija o novom operativnom sistemu. Primera radi, Majk Neš, potpredsednik Microsoftovog odeljenja za operativne sisteme, je nedavno pojasnio zbog čega će nova verzija Windowsa do daljnjeg zadržati radno ime Windows 7.

Neš je Microsoftovu nameru objasnio željom da se \”stvari pojednostave\”, mada u toj odluci ima i poprilično simbolike. Pre svega, radi se o sedmoj verziji Windowsa, od njegovog pojavljivanja 1983. godine. Osim toga, broju sedam su tokom istorije mnogi narodi i civilizacije, poput Vavilonaca, Egipćana, Jevreja, Muslimana i hrišćana pripisivali mistična svojstva. Iz srednjeg veka potiče legenda o sedam svetaca-zaštitnika hrišćanstva (sveti Ðorđe, apostol Andreja, sveti Patrik, sveti Denis, sveti Džejms, sveti Entoni i sveti David), a treba pomenuti i \”sedam kraljeva Rima\”, \”sedam poslednjih reči\”, \”sedam mudraca\”, \”sedam mora\” i \”sedam svetskih čuda\”.

Naravno postoje i \”sedam smrtnih grehova\”, mada nije izvesno da bi rukovodiocima Microsofta prijalo njihovo pominjanje u istom kontekstu sa novom verzijom Windowsa.

Search: Find More About Windows 7

Kompanija Kingston predstavila je novi model USB diska povećanog kapaciteta, koji pripada seriji DataTraveler. Radi se o modelu Data Traveler 150 koji će se isporučivati u verzijama kapaciteta 32, odnosno 64 GB. Disk većeg kapaciteta predstavlja najkapacitetniji model iz serije DataTraveler.

Povećanje kapaciteta će omogućiti korisnicima ne samo pravljenje rezervne kopije kompletnog čvrstog diska, već i čuvanje celokupnih muzičkih, video i foto biblioteka. Disk je dimenzija 78 x 22 x 12 milimetara, a moći će da se koristi na računarima sa različitim verzijama Windowsa, od Viste (doduše, zasada bez podrške za opciju ReadyBoost) i XP-a (sa instaliranim servisnim paketom SP1 i SP2) do Windovsa 2000 (sa instaliranim SP4), kao i na računarima sa operativnim siistemom Mac OS X 1.3 ili novijim ili na računarima sa Linuxom i Kernelom 2.6 ili novijim.

Model DT150 kapaciteta 64 GB će se prodavati po ceni od 177 dolara, dok će model DT150 kapaciteta 32 GB koštati 115 dolara. Kompanija Kingston na oba modela daje petogodišnju garanciju i tehničku podršku.