Operativni sistem otvorenog koda i zasnovan na vebu, nazvan eyeOS, ima veliku podršku IBM-a koji je počeo da prodaje centralne servere visoke klase na kojima je eyeOS već instaliran, u nadi da će s njim namamiti kupce koji oklevaju da koriste računarski oblak.
Ovaj sistem kojim upravlja mala istoimena kompanija sa sedištem u Barseloni, omogućava korisnicima da kroz veb čitač pristupe virtuelnom računaru na kome će izvršavati aplikacije kao da je u pitanju običan računar.
Mada se operativni sistem može koristiti preko interneta kroz veb lokaciju koju održava eyeOS, IBM je omogućio da korisnici i sami budu domaćini ovog servisa. Sa softverom koji je instaliran na centralnom računaru, kompanije svojim zaposlenima mogu da ponude virtuelne računare kojima će oni potom moći da pristupaju kao „radnim računarima“ sa bilo kog uređaja.
Za razliku od projekata kao što je Google Chrome OS, koji je projektovan da korisnicima kroz veb čitač omogući pristup čitavom svetu veb aplikacija, eyeOS je projektovan da pristupa specifičnom skupu aplikacija „instaliranih“ na virtuelnom računaru. Koristeći taj sistem organizacija može svoje zaposlene da opremi standardnim kancelarijskim aplikacijama i sopstvenim namenski napravljenim aplikacijama i da im omogući pristup vlastitim podacima. Mogućnost da se svemu tome pristupa kroz jedan vebovski operativni sistem, oslobađa korisnike potrebe da imaju lozinke za različite usluge zasnovane na vebu. Pored toga omogućava da aplikacije budu više kompatibilne jedna s drugom.
Oblak računarstvo najčešće znači da se podaci i aplikacije nalaze i izvršavaju na udaljenim serverima o kojima se stara neka kompanija kao što je, na primer, Amazon.com. Nove tehnologije omogućavaju kompaniji domaćinu da svoje procesne i skladišne resurse efikasno deli svim svojim klijentima, što joj omogućava da ih nudi po niskoj ceni. Klijenti štede novac jer su tarife niske, ne moraju da kupuju sopstvenu opremu, mogu da kupe onoliku računarsku snagu koja im je potrebna i da svoje zahteve u tom smislu menjaju saglasno potrebama.
IBM-ov cilj sa ovim proizvodom je da klijentima pomogne da izgrade „privatne oblake“, jer neke kompanije oklevaju da svoje podatke i aplikacije drže u javnim oblacima, najčešće zbog zabrinutosti za njihovu bezbednost i pouzdanost. Ideja privatnog oblaka je da se na sopstvenim serverima uspostavi neka vrsta efikasnosti kakvu nude dobavljači računarskog oblaka, a da se osetljivi podaci ne moraju iznositi izvan organizacije.
U IBM-u smatraju da u dobro utemeljenim velikim kompanijama generalno postoji nepoverenje u usluge iz javnog oblaka, zbog čega kod njih jača potreba za okruženjem koje bi bilo iza zaštitnog zida, ali bi im omogućavalo da iskoriste prednosti oblaka.
Klijenti mogu da koriste nove IBM-ove servere za obradu podataka kakva se obično očekuje od velikih centralnih računara, ali im ti serveri omogućavaju i da iskoriste sve prednosti proizvoda kakav je eyeOS.
Glavi analitičar kompanije Forrester Research, Frenk Džilet, ne slaže se sa ovom pričom i smatra da je sintagma „privatni oblak“ oksimoron. On ovo što IBM nudi poredi sa virtuelizacionim uslugama kakve već nude kompanije kao što je VMWare.
Džilet priznaje da je eyeOS drugačiji od drugih virtuelnih sistema, jer korisnicima omogućava pristup radnoj površini kroz veb čitač umesto kroz posebnu aplikaciju. I pored toga on je skeptičan, jer se eyeOS ne zasniva na nekom popularnom operativnom sistemu kao što je Microsoft Windows i veruje da će se mnoge kompanije držati virtuelizacionih usluga koje im omogućavaju da koriste poznat softver. Mada su neke kompanije pokušale da naprave operativne sisteme zasnovane na vebu on smatra da nijedna nije uspela da ih učini opšteprihvaćenim. (M.V.)
|Search:Find More About IBM podržava operativni sistem za „privatni oblak“|
[ad#ad-post1]
Izvor: Mikro
