Tehnologije pomažu u otkrivanju eksploziva na aerodromima

Bomba koju je Umar Faruk Abdulmutalab pokušao da aktivira kad se avion kojim je putovao približio Detroitu, mogla se detektovati korišćenjem postojećih tehnologija – da su bile upotrebljene. Ne samo što bi se eksploziv otkrio korišćenjem tehnologija raspršenih x-zraka ili milimetarskih talasa – koje omogućavaju da se gleda i kroz odeću – već su se nevidljivi tragovi eksploziva mogli detektovati i hemijskim senzorima. Međutim, kad bi se te tehnologije koristile za proveru putnika stvorili bi se dugački redovi na bezbednosnim punktovima aerodroma.

Utvrđeno je da je glavni eksploziv bio pentaeritritol tetranitrat (pentrit, PETN). Za razliku od nekih drugih eksploziva ovaj ne proizvodi dovoljno isparenja koja bi se mogla detektovati ukoliko je u dobro zaptivenoj posudi, ali bi se mogao detektovati tako što bi se uzeo bris s ruku putnika ili s kofera koji nosi, kao i pomoću uređaja koji na aerodromima daškom vazduha oslobađaju čestice eksploziva čiji se uzorci zatim mogu ispitati pomoću spektrometra. Mogao bi se detektovati i pomoću novih materijala koji kao odziv na izvesne eksplozive počnu da svetle ili prestaju da svetle, a mogli bi biti mnogo brži od tehnologija koje se danas koriste na aerodromima.

Izgleda da je u pokušaju da se aktivira bomba korišćen i sekundarni eksploziv u tečnom stanju. On bi verovatno proizveo dovoljno isparenja (i kad je u zapušenoj flašici) koja bi se mogla otkriti ručnim uređajima kakvi su počeli da se koriste na nekim aerodromima. U zavisnosti od toga koji je tačno eksploziv korišćen, mogao bi se otkriti na primer ručnim senzorskim uređajem kao što je Fido PaxPoint.

PETN bi se lako pokazao na skenerima koji koriste x-zrake ili onim koji koriste elektromagnetne talase iz opsega 30–300 gigaherca (zvanih milimetarski skeneri) jer oni razlikuju kožu od drugih materijala. Eksplozivi bi se naročito jasno pokazali zato što su najčešće znatno gušći od drugih materijala.

Međutim, nijedna od tih tehnologija nije toliko brza kao standardni metal-detektor, a pored toga su su i skupe, često komplikovane za upotrebu i nepraktične za brz protok ljudi. Ti sistemi bi doduše mogli da eliminišu druge neugodne i ne previše korisne bezbednosne mere kao što su zabrana napuštanja sedišta u poslednjem satu leta ili zabrana korišćenja ćebadi, što bi uz poboljšanu bezbednost možda opravdalo duža čekanja na aerodromu. (M.V.)

|Search:Find More About Tehnologije pomažu u otkrivanju eksploziva na aerodromima|

[ad#ad-post1]

Izvor: Mikro