Grafenski tranzistori dostigli 26 GHz

IBM je video budućnost računara i zaključio da u njoj nema silicijuma. Umesto njega opredelio se za grafen, listiće ugljenika debljine jednog atoma koji su naučnike zadivili nizom izvanrednih osobina.

Ukoliko grafen ikada postane materijal za novu generaciju superbrzih čipova, onda će rad Ju-Ming Lina i njegovih kolega iz IBM-ovog istraživačkog centra T. J. Watson u državi Njujork, verovatno biti jedan od temelja te revolucije.

Oni su u četvrtak 11. decembra objavili da su napravili grafenske tranzistore koji rade na 26 GHz.

Ovo, naravno, još uvek nije brže od silicijuma – najbrži silicijumski tranzistori su brži za red veličine, dok rekord drže tranzistori od indijum-fosfida koji su dostigli 1000 GHz.

Pa ipak, 26 GHz nije loš rezultat za novajliju iz komšiluka. Silicijumu je trebalo 40 godina da stigne do te brzine. S druge strane valja znati da je prvi grafenski tranzistor napravljen prošle godine, 60 godina posle prvog tranzistora uopšte.

Zato je ovo dostignuće značajan korak ka realizaciji elektronike zasnovane na grafenu.