Izumitelj nanoauta neznatno šireg od niti DNK, profesor hemije na univerzitetu Rajs, Džejms Tur, osvojio je prošle sedmice ovogodišnju Fajnmanovu nagradu za eksperimentalnu nanotehnologiju koju dodeljuje Forsajtov institut. Njegov nanoauto širine 4 nm ima šasiju s motorom, pokretno vešanje i rotirajuće osovine na čijim su krajevima točkići napravljeni od loptica ugljenika C60.
Tur i njegov tim postdiplomaca i postdoktoranata nisu napravili samo ovaj autić već i nanokamion koji može da prenosi teret. Na pitanje zašto je to uradio, Turov odgovor je bio jednostavan: da bismo jednog dana konstruisali zgrade i druge velike objekte pomoću vozila molekularnih dimenzija. „Naravno, ne govorim o nekoliko nanokamiona koji prenose atome metala za izgradnju solitera, već o 1023 ili više vozila koja orkestrirano rade.“
Turov tim nije samo napravio nanovozila već je u stanju i da ih pokreće pomoću toplote ili svetla. Zagrevanjem površine na kojoj se vozilo nalazi tim je uspeo da pobudi molekule u vozilu i ono bi se pravolinijski kretalo napred dok ne udari u neki objekat. Pobuđivanje pomoću svetlosti oslanja se na princip fotoaktivacije.
Turu i njegovom timu trebalo je osam godina da napravi nagrađeni nanoauto. Najteže im je bilo da prikače točkove, jer ugljeničke loptice od kojih su sastavljeni, isključuju vezivno svojstvo korišćeno da se formira ostatak autića (paladijumska reakcija).
U sledećih 30 godina Turova nanotehnologija mogla bi da proizvede memoriju sastavljenu od kvantnih tačaka u kojoj se atomi metala slažu u strukture koje mogu da pamte podatke. Svaka kvantna tačka sastojala bi se od svega 50 atoma.
„Do sada su inženjeri pravili stvari tako što su uzimali veće objekte i sekli ih da bi pravili manje“, objasnio je Tur. „Na primer, posekli bi stablo da bi napravili sto, ili isekli silicijumske pločice da bi dobili tranzistore. U budućnosti stvari se neće praviti od većih ka manjim već obrnuto, kao u prirodi. Dobar primer je hemoglobin. Svaka hemo grupa koja sadrži samo jedan atom gvožđa nosi jedan molekul kiseonika, ali milijarde njih nose kiseonik u naša pluća i ćelije, a na povratku iz ćelija nose CO2. Na isti način bi i nanovozila nosila atome za izradu objekata.“
|Search:Find More About Izumitelj nanoauta osvojio vrhunsku naučnu nagradu|
[ad#ad-post1]
