Pojedini analitičari predviđaju da bi se u 2009. godini prihodi štampanih medija od oglašavanja mogli smanjiti za čak 20 odsto, dok bi njihovi tiraži mogli pasti za 10 odsto. Posebno će biti pogođene štamaprije koje se isključivo finansiraju prodajom oglasa, ističe se u najnovijem istraživanju konsultantsko-revizorske kompanije Dilojt (Deloitte) Trendovi u medijima u 2009. Ekonomska kriza će najviše pogoditi novinske izdavače u razvijenim zemljama, gde će brojni časopisi prоditi periodiku izlaženja ili se prebaciti isključivo na internet.
Sa druge strane, ekonomska kriza bi mogla da doprinese porastu televizijskog oglašavanja. Naime, čak i u razvijenim zemljama potrošači će gledanje televizije sve češće odabirati umesto drugih, skupljih oblika zabave. Globalno gledajući, prosečni gledalac će u 2009. provesti pred malim ekranom 30 minuta nedeljno duže nego u prošloj godini. Tako će televizijski “beg od stvarnosti” u ovoj krizi odigrati sličnu ulogu kao filmovi u eri Velike depresije 1920-ih.
Filmsku industriju, međutim, očekuje zahtevan zadatak zadržavanja bioskopskih posetilaca. Važno će biti ponuditi onaj “dodatni sastojak” koji bi trebalo da motiviše publiku da i dalje posećuje bioskope. To bi mogla biti sve popularnija 3D, tehnologija koja postoji još od ranog 20. veka, ali tek danas dobija na većoj popularnosti. Očekuje se da će ove godine filmovi u 3D tehnici početi da ostvaruju zaradu od milijardu dolara na biletarnicama. Neki od vodećih filmskih producenata i režisera, poput Džordža Lukasa i Džejmsa Kameruna, kao i sve veći broj filmskih studija planiraju ove godine da prikažu svoje prve 3D filmove.
Troškovi veb-stranica specijalizovanih za sadržaje koje kreiraju korisnici mogli bi se popeti na preko 100 miliona dolara godišnje. Naime, iako je cena čuvanja jedne datoteke neznatna, cena čuvanja miliona filmova ili milijardi fotografija nipošto nije zanemariva.Uprkos velikoj popularnosti, internet stranicama sa sadržajima koje kreiraju korisnici, poput Ju Tjuba, i dalje nije lako da privuku oglašivače, koji svoje marketinške budžete radije investiraju u stranice sa profesionalno kreiranim sadržajem.
Slično je i sa društvenim mrežama na internetu, koje će ove godine morati da ulože dodatne napore da ostvare prihode na osnovu svoje ogromne baze korisnika. Dok se prosečni mesečni prihodi po jednom bioskopskom gledaocu, čitaocu novina ili TV pretplatniku mere u desetinama dolara, prihod od korisnika društvenih mreža u proseku iznosi svega nekoliko centi mesečno. Kako bi ostvarile prihod ekvivalentan onome tradicionalnih medija, društvene mreže moraju imati stotinu puta veći broj korisnika.
Internetom se širi novi tip nosioca malicioznog koda, takozvani malvertajsing. Ovo “maliciozno oglašavanje” obično se smešta na veb-stranice koje ni po čemu nisu sumnjive. No, samo jednim tipom malvertajsinga tokom prošle je godine zaraženo čak dva miliona korisnika interneta u SAD-u. Predviđa se da će ove godine stotine dobro posećenih veb-stranica biti zaraženo malicioznim oglasima koji kradu korisnikove podatke ili vode na štetne veb-stranice, što će imati učinak na milione korisnika interneta.
Prihodi od oglašavanja na mobilnim telefonima dosad su iznosili su svega 0,4 odsto ukupnih globalnih prihoda od oglašavanja, a marketinške kampanje namenjene korisnicima mobilnih telefona tretirale su se uglavnom kao nešto eksperimentalno. Ipak, udeo oglašavanja na mobilnim telefonima mogao bi se udvostručiti, budući da sve više marketinških kampanja koristiti upravo ovaj medij. Najbolje rezultate dosad su pokazale minimalističke reklamne kampanje, u formi SMS poruka kao bazičnog ali potencijalno efikasnog alata. Reklamne SMS poruke pokazale su se, na primer, posebno uspešnim tokom jedne od najvećih reklamnih kampanja u 2008.godini, onoj za izbor američkog predsednika.
|Search:Find More About Smanjenje novinskog oglašavanja, porast televizijskog|
[ad#ad-post1]
