Dolazi Wolfram Alpha

Naučnik Stiven Volfram napravio je novu softversku mašinu nazvanu Wolfram Alpha, koja će navodno moći da izračuna odgovore na faktička pitanja mnogo bolje nego što to čini Google.

Volfram je prošle nedelje objavio saopštenje o ovom projektu na kome je preko sto ljudi radilo nekoliko godina u potpunoj tajnosti. U njemu je objasnio kako u osnovi radi ta njegova „izračunavajuća mašina znanja“(computational knowledge engine): postavite pitanje (na primer „Koliko ima protona u jezgru atoma vodonika?“) i ona vam izračuna odgovor.

Mnogi detalji o ovoj „mašini“, koja će početi da radi u maju, tek će biti objavljeni. Međutim, Volfram je svoj izum pokazao jednom stručnjaku za pretraživačke mašine. U pitanju je Nova Spivak, izvršni direktor kompanije Radar Networks koja je razvila Web aplikaciju Twine zasnovanu na tehnologijama semantičkog Weba. Spivak je u podužem članku objavljenom ovde opisao Volframov poduhvat kao „skoro apsurdno ambiciozan“, ali je zaključio da njegova mašina radi i ustvrdio da ima potencijal koji može da utiče na naš život jednako duboko kao i Google.

Mašina ne ukazuje na dokumente koji bi mogli sadržati odgovor, kao što to radi Google, a nije ni ogromna baza podataka, kao Wikipedia. Ne oslanja se na prirodan jezik da bi kao rezultat davala dokumente, kao Powerset. Umesto toga Volfram je stvorio sopstveni sistem zasnovan na poljima znanja, koji sadrži terabajte pripremljenih podataka i algoritme s milionima redova programskog koda, da bi predstvio znanje iz realnog sveta kakav poznajemo.

Pitanja se postavljaju unošenjem u polje koje veoma liči na polje za pretraživanje kakvo ima Google, a da bi se pitanje razumelo koristi se prirodan jezik, čak i skraćenice. Potom se dobijaju detaljni odgovori.

Čini se da je Volframova vizija stvaranje sistema koji će za formalno znanje (svi sistemi koji se mogu formalno definisati, heuristike, algoritmi, pravila, metode, teoreme i činjenice o svetu) učiniti ono što su pretraživači učinili za neformalno znanje (svi tekstovi i dokumenti u raznim medijskim oblicima).

Volfram je objasnio da se njegova mašina oslanja na dva kamena temeljca, njegova dela „Mathematica“ i „A New Kind of Science“ (NKS): „S mojim matematičkim programom imao sam na raspolaganju simbolički jezik s kojim mogu da predstavim bilo šta, kao i algoritamsku moć da izvedem bilo kakvo izračunavanje. S mojom knjigom imao sam paradigmu za razumevanje kako sve vrste složenosti mogu da proisteknu iz jednostavnih pravila. Ali šta je sa svim aktuelnim znanjem koje je čovečanstvo akumuliralo?“

„Ako se znanje učini izračunljivim, razumevanje prirodnog jezika nije ni potrebno. Dovoljno je uzeti pitanja koja ljudi postavljaju prirodnim jezikom i predstaviti ih u preciznom obliku koji odgovara računanjima koja mogu da se izvedu… Nisam uopšte bio siguran da će to raditi, ali sada sa zadovoljstvom mogu da kažem da smo, sa mešavinom mnogih dobro osmišljenih algoritama i heuristike, brojnih lingvističkih otkrića i lingvističkih priprema i nečega što verovatno predstavlja ozbiljne teorijske prodore, uspeli – učinili smo da to radi“, kaže Volfram.

„To je, priznajem, najsloženiji projekat koji sam ikada preduzeo. Uključivao je daleko najrazličitije vrste stručnosti – i više pokretnih delova – koje sam ikada morao da uklopim. I – kao i Mathematica ili NKS – ovaj projekat nikada neće biti završen“, dodaje Volfram.

Iz tvrdnje da „projekat nikada neće biti završen“ jasno je da se radi o velikom pregnuću koje će se suočiti s ozbiljnim izazovima. Spivak očigledno veoma ceni ono što je Volfram uradio i njegov kritički odnos u članku koji je objavio prilično je diplomatski i umeren. Mada je pripremljeni interfejs ocenio kao „lep“, oprezno je naznačio i da su ga napravili ljudi s velikim koeficijentom inteligencije „za ljude čiji je koeficijent inteligencije otprilike kao i Volframov, tako da će biti potrebno da se poradi na tome da mu se skine nekoliko stotina poena da ne bi običnog korisnika preplavio odgovorima koji su toliko složeni da će zahtevati fakultetsku diplomu kako bi se u potpunosti razumeli“.

Projekat Wolfram Alpha je u elektronskim medijima propraćen s raznim stepenima entuzijazma i skepse – od tvrdnje da pruža osećaj kao da ste se priključili na elektronski mozak i da je briljantna alatka, do ocena da je u pitanju „ubica“ Googlea ili prosto hvalisanje.

Za sada, moraćemo da pričekamo maj i vidimo hoće li Web i naučni svet prihvatiti Wolfram Alpha kao matematički i inženjerski prodor.

|Search:Find More About Dolazi Wolfram Alpha|

[ad#ad-post1]