Seagate zagreva magnetsku memoriju

Potražnja proizvoda za čuvanje podataka nastavlja da raste, a korisnici i dalje očekuju da će cene memorisanja po bitu nastaviti da padaju. Međutim, magnetni materijali za snimanje podataka koji se danas koriste u čvrstim diskovima sve su bliži granici svojih mogućnosti i verovatno će je doseći u sledećih pet godina. Da bi nastavili nadmetanje s novim tehnologijama kao što su fleš memorije, proizvođači diskova moraju da smisle nešto novo.

Istraživači kompanije Seagate demonstrirali su prošle nedelje novu tehnologiju koja bi mogla da povećava kapacitet magnetskog snimanja podataka još mnogo godina. Tehnologija magnetskog snimanja pomognutog zagrevanjem koristi gađanje magnetskih regiona na disku toplotom kako bi ih učinila stabilnijim, što će omogućiti 50 puta veće gustine podataka u odnosu na trenutak kad današnje tehnologije dosegnu svoje granice.

Čvrsti disk u većini računara sadrži jednu ili više kružnih ploča prekrivenih tankim slojem magnetno osetljivog materijala, koje se vrte velikom brzinom. Podaci se snimaju pomoću male glave koja se kreće tik uz površinu ploče i magnetnim impulsom menja smer namagnetisanosti čestica materijala nadole ili nagore, što odgovara logičkoj nuli ili jedinici.

Da bi se povećala gustina memorisanja magnetska zrnca moraju da budu manja, ali kad se dostigne prag smanjivanja ona postaju nestabilna, jer se njihovo magnetsko stanje tada može promeniti i malim temperaturnim promenama.

Problem se ne može prevazići jednostavnim prelaskom na stabilniji medijum za snimanje, jer današnje glave za snimanje ne mogu da pišu po njemu. Zato Seagate razvija magnetne glave u koje ugrađuje grejni element. Gađanje magnetski stabilnijih zrnaca kratkotrajnim toplotnim impulsom olakšava njihovo prebacivanje iz jednog stanja u drugo. Kad se medijum ohladi, podatak je „zamrznut“.

Ispostavilo se da magnetsko snimanje pomognuto zagrevanjem predstavlja ogroman naučni i tehnološki izazov. Toplota se generiše laserom i mora se fokusirati na površinu jednaku veličini pojedinačnog zrnca – što znači u prečniku manjem od 100 nanometara. To se ne može postići standardnom optikom. Umesto nje Seagate koristi novu generaciju optike koja radi u bliskom polju – optičke antene koje svetlosnu energiju mogu da fokusiraju na površinu manju od one koja se može osvetliti bilo kojim instrumentom sa sočivom.

Svojom demonstracijom Seagate je pokazao da se novom tehnologijom podaci mogu snimati pouzdano. Njegovi istraživači opisali su svoj uspeh u najnovijem broju časopisa Nature Photonics objavljenom 23. marta. Koristeći magnetnu upisnu glavu opremljenu s optikom bliskog polja uspeli su da postignu gustinu zapisa od 250 gigabita po kvadratnom inču.

Ova gustina trenutno je jednaka onoj koju imaju diskovi u današnjim računarima, ali istraživači su uvereni da će uskoro ostvariti veće gustine. Korišćeni prototip bio je izrađen od komponenata kakve se koriste i u današnjim diskovima. Jedina razlika su bili medijum za snimanje i dodatna optika.
Kompanija planira da poveća gustinu snimanja tako što će umesto sadašnje svetlosti talasne dužine 70 nanometara upotrebiti upotrebiti neku s još kraćom talasnom dužinom (možda 20 nm) i tako što će elektroniku za upravljanje laserom integrisati u sam mehanizam diska.

Drugi istraživači u međuvremenu isprobavaju druge tehnike. Jedna od istaknutijih je povećavanje gustine zahvaljujući uređenijem raspoređivanju nanočestica pravilnog oblika. Pravo rešenje možda će biti kombinacija ove dve tehnike.

|Search:Find More About Seagate zagreva magnetsku memoriju|

[ad#ad-post1]