Cisco odlazi u orbitu

Na svojoj prošlonedeljnoj konferenciji za korisnike održanoj u San Francisku, Cisco Systems je govorio o 30 novih poslovnih projekta na kojima radi. Jedan će biti lansiran pre kraja godine i to doslovno.

Kompanija koja je odigrala pionirsku ulogu u stvaranju usmerivača mrežnog saobraćaja (rutera) uskoro će zakoračiti u novo područje, poslaće jedan primerak rutera u geostacionarnu orbitu da kruži kao satelit. Ovo je prvi veliki korak u projektu američkog ministarstva odbrane nazvanom „Internet ruteri u svemiru“ (Internet Routers In Space, IRIS), koji treba da olakša i učini jeftinijim brz pristup internetu tamo gde žice i kablovi ne mogu da dopru.

Sateliti prenose internet podatke i povezuju se na internet preko baznih stanica na zemlji, ali su zapravo odvojena mreža, objasnio je Greg Pelton, generalni direktor projekta IRIS u kompaniji Cisco. Zemaljska stanica emituje signal do satelita na izvesnoj frekvenciji, a satelit ga vraća nazad do druge prethodno definisane zemaljske stanice. Korisnici kao što su davaoci internet usluga i vladine agencije, moraju da iznajme tu frekvenciju i drže se nje bez obzira da li je koriste ili ne.

Satelitski linkovi predstavljaju diskretne veze od tačke do tačke u internetu koji je projektovan da usmerava pakete podataka oko sveta na bilo kojoj mreži i po bilo kom fizičkom linku. To je tako zato što u svemiru nema rutera, kaže Pelton. Kad bi komunikacioni sateliti imali rutere mogli bi da IP pakete šalju na razna mesta preko različitih zemaljskih stanica ili drugih satelita, uspostavljajući nove veze kad god je to potrebno. Umesto da izabere neki određeni link i iznajmljuje ga, korisnik bi samo mogao da plati za internet uslugu koja satelit koristi kao deo njegove fizičke okosnice.

Rutiranje u svemiru moglo bi da skrati i kašnjenja. Pošto se danas može izvoditi samo na zemlji paketi moraju da se šalju na Zemlju i nazad svaki put kad ih treba proslediti iz jednog satelitskog linka u drugi. Time se izaziva kašnjenje od četvrt sekunde, a ruteri mogu da reše taj problem.

Neki sateliti, poput onih u sistemu Iridium, mogu da komuniciraju direktno jedan s drugim, ali ne koriste standardni Internet protokol (IP). U stvari, sadašnja satelitska tehnologija je većim delom sastavljena od skupe i patentirane opreme.

Pelton smatra da postoje najmanje dva razloga koji su pripremili satelitsku industriju za IP rutere. Jedan je ogroman porast kapaciteta satelita , sa tipičnih 2 gigabita u sekundi na 150. Ovo je postignuto zahvaljujući tehnologiji koja satelitima omogućava da koriste frekvencije iz opsega nazvanog Ka, kao i novoj antenskoj tehnologiji nazvanoj „uzani snopovi“ (spot beams). Umesto da koriste jednu antenu da pokriju ceo kontinent, neki sateliti imaju mnoštvo antena od kojih je svaka usmerena na drugo područje. Svi ti uzani snopovi mogu da koriste istu frekvenciju u isto vreme, što umnožava količinu podatka koja se može preneti na toj frekvenciji, objasnio je Pelton.

Ovaj kapacitet je potreban, jer korisnici zahtevaju bolje performanse za nove oblike sadržaja, pogotovo videa, smatra on. Pošto davaoci satelitskih širokopojasnih veza već konvertuju svoje zemaljske prenosne mreže u IP, potrebno im je da ga prošire na celu infrastrukturu.

Cisco već ima jedan IP ruter u svemiru. Pre oko pet godina modifikovao je jedan od svoj rutera za mobilni pristup (Mobile Access Router) i poslao ga u orbitu na naučnom satelitu. Taj ruter je korišćen za eksperimente, ali ima mali kapacitet i nedovoljno napajanje da bi radio neprekidno.

Pravi test počinje lansiranjem namenski napravljenog uređaja koji je već u Intelsatovom komunikacionom satelitu IS-14 i čeka da ga lansiraju krajem godine. IS-14 je prema prvobitnom planu trebalo da poleti u drugom tromesečju ove godine ali je do pomeranja došlo zbog drugih kašnjenja s kojima se rve Kenedijev svemirski centar u Floridi. Kad IS-14 dospe u orbitu, na njemu će prva tri meseca s ruterom eksperimentisati vladine institucije, a potom će ga godinu dana ispitivati telekomunikacione kompanije i privatna preduzeća.

Svemirski ruter se ne može napraviti od jeftinih gotovih komponenata. Svaki deo sve do samog procesora, mora se napraviti tako da može da izdrži veliku radijaciju tokom petnaestogodišnjeg radnog veka, tako da je Cisco morao da se obrati snabdevačima specijalnim komponentama. Poseban problem je i hlađenje, jer uprkos hladnoći svemirskog vakuuma, nema konvekcionog strujanja koje bi toplotu odvodilo od rutera. Ruter zbog toga mora da ima hladnjak koji je u neposrednom kontaktu sa spoljnom sredinom.

Poput drugih rutera ove kompanije i IRIS ruterom se može upravljati daljinski, a pošto uz njega ne sedi serviser, napravljen je s velikom redundantnošću. Zapravo su to dva rutera u jednom. Ceo paket ima dimenzije 61 x 46 x 46 cm i deo je satelita velikog poput američkog školskog autobusa. Povezan je na svega tri od preko 60 primopredajnika ili antena na satelitu.

Cisco očekuje da će ruter raditi brzinom od 100 megabita u sekundi, što je malo u odnosu na njegove zemaljske rođake, ali je zato daleko više od svega drugog u orbiti. Koristiće punu verziju Ciscovog operativnog sistema IOS i moći će da šifruje saobraćaj, jer podržava IPSec.

Poseban problem je napajanje. Uprkos činjenici da ovaj tip satelita tipično radi sa 5–7 kilovata koje dobija iz solarnih panela, ruteru je na raspolaganju samo mali deo te energije.

Ciscova šira vizija je velika mreža satelita s ruterima, koji mogu da preusmeravaju saobraćaj između sebe. „Kad ova tehnologija dostigne pravi nivo zrelosti, mogla bi postati glavna misija satelita“, smatra Pelton. Cisco nema projekciju veličine tržišta svemirskih rutera ni koliko je novca uloženo u IRIS, jer je finansirao i proizveo samo ruter, ali procenjuje se da satelitsko tržište vredi oko 125 milijardi dolara godišnje i ima dvocifrenu stopu rasta.

Za ovu ideju postoji veliko zanimanje, posebno u američkoj vojsci, jer njenim snagama treba malo kašnjenje u komunikacijama u ratnim zonama koje mogu biti bilo gde. Pored toga, satelitska mreža s ruterima može da nastavi da radi čak i kad su uništene zemaljske stanice. Cisco bi u svom satelitskom poslu mogao imati koristi i zahvaljujući činjenici da je američka vojska odložila lansiranje svog satelitskog rutera za 2019. godinu. Međutim, šta će od svega ispasti biće jasnije tek kad satelit dospe u orbitu i pristignu rezultati testova.

|Search:Find More About Cisco odlazi u orbitu|

[ad#ad-post1]