Teška vremena za robote u Japanu

Oni su verovatno najefikasniji radnici na svetu, ali u doba ekonomske krize ni njima nije lako da nađu posao. Najveća vojska mehanizovanih radnika na svetu skoro da i ne radi, jer zemlja prolazi kroz najdublju recesiju pošto su kupci širom sveta drastično sasekli kupovinu automobila i elektronskih proizvoda.

U velikoj fabrici Yaskawa Electric na južnom ostrvu Kjušu, gde su roboti proizvodili druge robote, usamljeni robot razgibava svoje čelične ruke proveravajući motore koji ih pokreću kako bi bio spreman kad stignu nove porudžbine. Njegovi nepomični drugari nemo stoje poređani u redove, mnogi s rukama zaustavljenim u vazduhu. Mogli bi biti bez posla duže vreme. Japanska industrijska proizvodnja opala je za 40% a s njom i potražnja za robotima.

U isto vreme ni budućnost ne izgleda svetla. Stanjeno finansiranje unelo je dozu realnosti u neke fantastičnije japanske projekte poput robotskih kućnih ljubimaca i kiborg recepcionera, što bi moglo usporiti inovacije još dugo pošto se privreda oporavi. Najveći japanski proizvođač industrijskih robota Yaskawa trpi jake udarce. Profit kompanije opao je za dve trećine a godina će se završiti gubitkom.

Isporuka industrijskih robota opala je u Japanu za 33% u poslednjem tromesečju 2008. a 59% u prvom tromesečju 2009. Analitičari očekuju da će se ovo tržište smanjiti za 40% ove godine, jer ulaganja u robote su prva na udaru, pošto kompanije žele da zaštite svoje ljudske radnike. Mada su roboti dugoročnije gledano jeftiniji od radnika od krvi i mesa, početna ulaganja u njih su znatno veća.

U 2005. godini u japanskim fabrikama je radilo preko 370.000 robota, što je 40% svih industrijskih robota u svetu. Na svakih 1000 radnika dolazila su 32 robota. Dve godine kasnije japanska vlada je objavila tehnološki plan kojim je predvidela da se do 2025. instalira milion industrijskih robota. Taj plan se gotovo sigurno neće ispuniti.

To što je snašlo industrijske robote nije zaobišlo ni robote igračke. Neke od omiljenijih već su postale žrtve recesije. Proizvođač Systec Akazawa je bankrotirao u januaru, manje od godinu dana pošto je u Las Vegasu predstavio svog minijaturnog hodajućeg robota PLEN.

Roborior kompanije Tmsuk, okruglasti čuvar kuće koji koristi infracrvene senzore da detektuje sumnjive pokrete i video kameru da emituje snimke odsutnim ukućanima, upinje se da nađe nove kupce. U aprilu je zbog smanjenog zanimanja čak ukinut i program rentiranja. Mada kompanija ne želi da obznani podatke o prodaji, pretpostavlja se da je prodala manje od trećine planiranog broja Roboriora (3000 primeraka) od kada su se pojavili 2005.

Dalja proizvodnja Roboriora nije u planu, mada mnogi smatraju da je to šteta, jer bi taj robotić mogao pored ostalog da pazi na stare osobe. Japansko društvo sve više stari i zbog toga je razvoj kućnih robota postao imperativ. Sa više od 25% stanovništva starijeg od 65 godina, ova zemlja je prinuđena da se oslanja i na robote kako bi kompenzovala manjak radne snage koja će se starati o starijima.

Prodaja robota My Spoon kompanije Secom, automata s pokretnom rukom opremljenom kašikom koji starima ili invalidima pomaže da jedu, takođe je zastala, jer organizacije za negu ne mogu više da izdvoje po 4000 dolara za njegovu kupovinu.

Mitsubishi Heavy Industries ne uspeva više da proda čak ni jednog od svojih metar visokih robota Wakamaru namenjenih za pomoć u kući, koji su se pojavili još 2003.

Naravno, manje praktični roboti doživeli su još teži pad, a isto važi i za proizvođače robota izvan Japana. Američka kompanija Ugobe koja je proizvodila zelenog dinosaurskog robotića Pleo podnela je u aprilu zahtev za zaštitu od bankrotstva. Uprkos tome što je prodala 100.000 primeraka i zaradila preko 20 miliona dolara, zapala je u dugove i nije uspela da nađe nove investitore.

Sony je prestao da proizvodi svoje robotsko kučence Aibo još 2006, sedam godina posle prvog predstavljanja. Mada je u početku bio popularan, Aibo koji je koštao 2000 dolara nikada nije uspeo da se probije na masovno tržište.

Mali 300 dolara vredan robot i-Sobot kompanije Takara Tomy, koji prepoznaje izgovorene reči, trebalo je da probije cenovnu barijeru. Ova tokijska kompanija uspela je da proda 47.000 primeraka od kraja 2007. kad se pojavio. Prodaja je sada skoro potpuno stala i kompanija ne planira da ponudi nove verzije dok ne rasproda preostalih 3000 primeraka.

Analitičari smatraju da su mnogi japanski robotičarski projekti previše nategnuti i previše koncentrisani na humanoidne modele i figure iz mašte koje se ne mogu lako izneti na tržište. Japanski naučnici su po svoj prilici odrastali gledajući crtaće s robotima i svi odreda žele da naprave dvonožne drugare, što nije sasvim realno. Nije čak jasno ni da li kupcima trebaju roboti za pomoć u kući.

Prodavnica Robot Factory, doskorašnja meka ljubitelja robota u Osaki, zatvorena je u aprilu zbog slabe prodaje, jer su roboti igračke još uvek skupi a i ne rade bogzna šta. Naravno, ovo ne važi za industrijske robote, bar kad privreda radi.

Fuji Heavy Industries smatra da su roboti praktični i imaju ekonomskog smisla. Ova kompanija prodaje povećeg robota čistača koji sam liftom putuje od sprata do sprata. Kreće se na točkovima, podseća na mali auto za čišćenje ulica i već radi u nekoliko tokijskih solitera. Do sada ih je iznajmljeno 50. Košta šest miliona jena i navodno se sam otplati za tri godine, jer radi dan i noć bez ikakvog prigovaranja, čak i kad je svetlo ugašeno, a grejanje isključeno.

|Search:Find More About Teška vremena za robote u Japanu|

[ad#ad-post1]