SANTA KLARA, Kalifornija, 12. avgust 2008. – Intel korporacija predstavlja tehničke specifikacije višejezgarske arhitekture pod radnim nazivom Larabi na godišnjoj konferenciji o kompjuterskoj grafici SIGGRAPH 2008. Neke od karakteristika koje će biti predočeni javnosti su novi softverski pajplajn za renderovanje, višejezgarski programski model i analiza performansi za više aplikacija.
Sloboda koju višejezgarska arhitektura Larabija omogućava razvojnim timovima će pokrenuti novu eru inovacije. Aktuelne video igre postaju sve realističnije, ali unutar jednog rigidnog okvira. Kreiran uz konsultacije sa vrhunskim svetskim guruima 3D grafike, Larabi će pružiti timovima za razvoj video igara i aplikacijskih programskih interfejsa (APIs) otvorenu platformu na kojoj mogu koristiti inovacije kao nikada do sada.
Početne proizvodne implementacije Larabi arhitekture će se usredsrediti na diskretnu grafiku i medijske aplikacije, ali će i podržavati postojeće video igre i programe.
Larabi arhitektura pruža značajno uvećanu fleksibilnost i programabilnost u poređenju sa arhitekturama grafičkih procesnih jedinica (GPU). Larabi omogućava da DirectX i OpenGL rendereri budu u potpunosti programabilni grafički pajplajni. Pored toga, širok potencijalni spektar visokoparalelnih aplikacija će imati koristi od Larabijevog matičnog programskog modela.
Procesorsko jezgro s Larabi arhitekturom je proisteklo iz dizajna Intel® Pentium procesora sa sekvencijalnim koherentnim kešom (in-order cache-coherent design) uz značajna poboljšanja poput: široke vektorske procesne jedinice (VPU), proširenih 64-bitnih instrukcija i multitredinga. Detalji Larabi arhitekture koji se nalaze u ovim tehničkim specifikacijama obuhvataju sledeće:
• Višestruka sekvencijalna x86 procesorska jezgra koja su uvećana za široku vektorsku procesorsku jedinicu.
• Logički blokovi s fiksnom funkcijom koji obezbeđuju dramatično bolji učinak po vatu (W) i značajno uvećavaju fleksibilnost i programabilnost arhitekture.
• Koherentni keš drugog nivoa (na istom čipu kao i procesor) koji dopušta delotvornu međuprocesorsku komunikaciju i širokopojasni pristup lokalnim podacima za jezgra centralne procesorske jedinice (CPU).
• Zakazivanje zadataka (task scheduling) koje u potpunosti obavlja softver umesto logičkih kola s fiksnom funkcijom.
• Matični programski model s podrškom za najrazličitije visokoparalelne aplikacije koje koriste neuobičajene strukture podataka.
Ostale odlike Larabi arhitekture koje će biti obelodanjene:
• Larabi arhitektura ima skalarni pajplajn koji je nastao iz dual-issue Pentium procesora (izvršava dve instrukcije u jednom ciklusu), koji koristi pajplajn za brzo izvršavanje uz potpuno koherentnu strukturu keša. Larabi arhitektura donosi bitna moderna poboljšanja poput multitredinga, 64-bitnih ekstenzija i sofisticiranog prifečinga (pre-fetching).
• Larabi arhitektura unapređuje x86 skup instrukcija dodavanjem novih instrukcija, uključujući široke vektorske procesne operacije i neke specijalizovane skalarne instrukcije.
• Svako jezgro u Larabi arhitekturi ima brz pristup svom lokalnom podskupu od 256KB koherentnog L2 keša.
• Larabi arhitektura odvaja 32KB za keš instrukcija i 32KB keša podataka za svako jezgro.
• Larabi arhitektura podržava četiri lanca izvršavanja instrukcija po jezgru pri čemu su za svaki lanac (thread) određeni posebni skupovi registara.
• Larabi arhitektura postiže visoku gustinu proračuna zahvaljujući vektorskoj procesorskoj jedinici (VPU), s 3 operanta i 16 paralelnih instrukcija, koja izvršava operacije u fiksnom i pokretnom zarezu s jednostrukom i dvostrukom preciznošću.
• Zakazivanje zadataka (task scheduling) u potpunosti obavlja softver umesto logičkih kola s fiksnom funkcijom.
• Larabi arhitektura koristi bidirekcionu prstenastu mrežu široku 1024 bita (tj. 512 bita u oba smera) kako bi omogućio komunikaciju uz nisku latentnost.
