Korišćena tehnologija umrežavanja koje toleriše kašnjenja i prekide (Disruption-Tolerant Networking, DTN) projektovana je da radi na ogromnim udaljenostima gde se vremena odziva mere danima. Nastavak testiranja uslediće 2009. na međunarodnoj svemirskoj stanici.
Ovo je prvi korak u stvaranju potpuno nove mogućnosti komuniciranja u svemiru. Pionirski rad na ovoj tehnologiji izveo je još pre desetak godina Vinton Serf (Cerf) – jedan od tvoraca osnovnih mrežnih protokola za internet.
Taj rad je doveo do stvaranja DTN protokola koji je izuzetno tolerantan na kašnjenja i prekide koji su gotovo neminovni kad se podaci razmenjuju između planeta, satelita, svemirskih stanica i udaljenih svemirskih letelica.
Da bi se izašlo na kraj s tim kašnjenjima – do kojih može doći zbog solarnih oluja ili kad se letelica nađe iza planete – svaki čvor u DTN mreži zadržava podatke koji su mu poslati sve dok ne ostvari siguran kontakt s drugim čvorom. Korišćenjem mehanizma “memoriši i prosledi” osigurava se da se podaci ne izgube i postepeno dopreme do odredišta.
Problem u svemirskim komunikacijama je ograničeno korišćenje standarda, objasnio je Serf. „Kad lansiramo letelicu s jedinstvenim skupom senzora na njoj, moramo da napišemo komunikacioni i aplikacioni softver koji je prilagođen baš toj letelici. U svetu Interneta koriste se standardi poput protokola TCP/IP koji omogućavaju kompatibilne komunikacije između ogromnog broja različitih uređaja. Tim koji je razvio protokole za međuplanetarni Internet imao je na umu upravo mrežnu fleksibilnost kakvu imamo ovde na Zemlji. Međuplanetarni Internet je projekat čiji je cilj da se razvije skup komunikacionih standarda i tehničkih specifikacija koji će omogućiti umrežavanje u svemiru.“
Testiranje DTN prenosa započeto je krajem oktobra i trajalo je mesec dana, a kao relejna stanica korišćena je letelica Duboki udar (Deep Impact). Letelica je posle slanja sonde koja je početkom jula 2005. udarila u kometu Tempel 1 nastavila da služi nauci pošto ima još goriva. Njena nova misija nazvana je Epoxi, a cilj joj je da se oktobra 2010. godine susretne s kometom Hartley 2.
Epoxi je korišćena za komuniciranje s devet drugih čvorova smeštenih u Nasinim laboratorijama za mlazni pogon u Pasadeni, koji su simulirali odzive letelica, orbitera i kontrolnih centara.
Timovi koji upravljaju svemirskim misijama još uvek moraju ručno da isplaniraju svaku vezu i generišu sve komande kojima navode vrstu podataka koji se šalju, kao i to kada i gde se šalju. Sa standardizovanim DTN protokolom to će se sve raditi automatski.
Očekuje se da će DTN pomoći Nasi da se upusti i u složene misije u koje su uključene razne vrste letelica koje je do sada bilo teško koordinirati.
