Intel ubrzava komunikaciju između uređaja

Kompanija Intel je početkom ove nedelje objavila detalje svog najnovijeg tehnološkog skoka u oblasti optičkih komunikacija koji obećava brži prenos podataka između uređaja.

Kompanija je razvila lavinski fotodetektor (Avalanche Photodetector, APD) koji bolje detektuje svetlosne impulse i pojačava izlazne signale tako da je prenos podataka na veće udaljenosti brži od dosadašnjeg.

Istraživači tvrde da je ovo veliki napredak u obasti silicijumske fotonike, polja istraživanja u kome se za prenos svetlosnih signala za razmenu podataka između čipova i uređaja koristi silicijum. Uporedo s rastom snage računara istraživači razvijaju jeftinije i brže tehnologije kao što su lavinski fotodetektori, za aplikacije poput prividne 3D stvarnosti i telemedicine koje zahtevaju velike brzine prenosa, odnosno širi propusni opseg.

APD uređaj je unapređenje u odnosu na ranije tehnologije fotodetektora koje su manje osetljive u detektovanju svetlosnih signala, troše više struje i nude manje brzine. APD se pored toga pravi od standardnog silicijumskog materijala, umesto od mnogo skupljeg indijum-fosfida, saopštio je Intel.

APD može da detektuje svetlost pri višim učestanostima i prenosi podatke brzinama od 40 gigabita u sekundi (Gb/s), što ga čini osetljivijim i bržim od ranijih fotodetektora. Troši manje električne struje u odnosu na standardne fotodetektore i više je uštedi na manjim rastojanjima.

Intelovi istraživači tvrde da je ovo prvi put da fotodetektor napravljen od standardnog silicijuma ima bolje performanse od uređaja napravljenih od mnogo skupljih materijala. Intel se zato nada da će korišćenje standardnog silicijuma učiniti proizvodnju velikih serija takvih uređaja u postojećim fabrikama ekonomski prihvatljivom.

Telekomunikacione kompanije bi ubuduće mogle da koriste ove uređaje da pojačaju telefonske pozive na velikim rastojanjima, smatra Majk Mors, vodeći inženjer laboratorije za fotoničku tehnologiju u Intelu. Telefonski signali se pretvaraju u optičke koji se prenose optičkim vlakima, a lavinski fotodetektori se postavljaju u centrale i pojačavaju te signale.

Međutim, čipovi još nisu spremni za primenu jer je potrebno dodatno istraživanje, rekao je Mors. „Još uvek radimo na razvoju i treba još mnogo toga naučiti. Ne mogu još da predvidim kako će sve ispasti“.

Rezulati istraživanja objavljeni su u časopisu Nature Photonics. Intel u ovom istraživanju sarađuje sa američkom Agencijom za napredne istraživačke projekte ministarstva odbrane (Defense Advanced Research Projects Agency, DARPA), kompanijom Numonyx, Univerzitetom Kalifornije u Santa Barbari i Univerzitetom Virdžinije.

Mnoge kompanije, uključujući Sun Microsystems i IBM, takođe se bave istraživanjima u oblasti silicijumske fotonike. Ranije ove godine agencija DARPA je Sunu dala 44.000.000 dolara kako bi popravio performanse računara time što će se za komunikacije između čipova koristiti laseri preko silicijuma, a potrošnja smanjiti postavljanjem čipova tako da budu bliži jedni drugima. IBM takođe nastoji da ubrza prenos podataka između jezgara čipova istraživanjima silicijumske fotonike.