{"id":24641,"date":"2012-08-24T11:58:31","date_gmt":"2012-08-24T10:58:31","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcvesti.com\/?p=24641"},"modified":"2012-08-24T11:58:31","modified_gmt":"2012-08-24T10:58:31","slug":"istrazivanje-kompanije-kaspersky-lab-otkriva-32-odsto-korisnika-povezalo-je-zarazeni-uredaj-za-skladistenje-podataka-na-svoj-racunar","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcvesti.com\/?p=24641","title":{"rendered":"Istra\u017eivanje kompanije Kaspersky Lab otkriva: 32 odsto korisnika povezalo je zara\u017eeni ure\u0111aj za skladi\u0161tenje podataka na svoj ra\u010dunar"},"content":{"rendered":"

Statistike kompanije Kaspersky Lab pokazuju da korisnici imaju ve\u0107e \u0161anse da postanu \u017ertve sajber kriminala preko Interneta, jer virusi koji bivaju preno\u0161eni preko prenosivih ure\u0111aja za skladi\u0161tenje podataka (opti\u010dki diskovi i USB memorije) nisu toliko \u010desti. Ipak, prema istra\u017eivanju koje je uradila istra\u017eiva\u010dka kompanija O+K u maju 2012. godine na zahtev kompanije Kaspersky Lab, korisnici se svakodnevno susre\u0107u sa zara\u017eenim fle\u0161 memorijama i 32 odsto ispitanika je potvrdilo da im se to dogodilo. \u010cak i kada je korisnik uveren da je njegov\/njen ra\u010dunar dobro za\u0161ti\u0107en, zara\u017eeni USB koji uzmu od prijatelja ili porodice mo\u017ee izazvati gubitak podataka.
\n<\/p>\n

Pored sajber pretnji, korisnici brinu i zbog neovla\u0161\u0107enog pristupa li\u010dnim podacima i ure\u0111ajima na kojima su ti podaci uskladi\u0161teni. Prema istra\u017eivanju, sa ovim problemom se susrelo 14 odsto korisnika desktop i laptop ra\u010dunara, 12 odsto vlasnika tablet i 10 odsto ispitanika koji koriste smart telefone. Treba napomenuti da neovla\u0161\u0107eni pristup li\u010dnim podacima nije uvek uzrokovan virusom, lako se mo\u017ee ispostaviti da je krivac radoznali kolega ili potpuni stranac koji je prona\u0161ao ne\u010diji izgubljeni ure\u0111aj. Najefikasnija mera za\u0161tite jeste da sve bitne podatke \u010duvate pod \u0161ifrom. To je lak\u0161e nego \u0161to zvu\u010di, s obzirom na to da mnogi antivirus proizvodi koji pru\u017eaju potpunu bezbednost (Total Security), uklju\u010dujuc\u0301i i program Kaspersky PURE<\/a>, rade prema tom principu. Tu je tako\u0111e i posebno dizajniran softver sa opcijom protiv kra\u0111e (anti-theft), koji je sposoban da \u010duva informacija na va\u0161em mobilnom ure\u0111aju.<\/p>\n

Drugi metod za kra\u0111u korisni\u010dkih podataka, koji je prili\u010dno rasprostranjen, jeste presretanje podataka na be\u017ei\u010dnim mre\u017eama, posebno Wi-Fi. Danas mnogi kafi\u0107i, restorani i druga javna mesta nude besplatan be\u017ei\u010dni internet koji retko zahteva \u0161ifru. To zna\u010di da svako mo\u017ee da koristi ovakve mre\u017ee. U isto vreme, presretanje i analiziranje saobra\u0107aja na ovim mre\u017eama je prili\u010dno jednostavan zadatak za sajber kriminalce.<\/p>\n

Stru\u010dnjaci kompanije O+K utvrdili su da 46 odsto korisnika smart telefona i 48 odsto vlasnika tablet ure\u0111aja koristiti neza\u0161ti\u0107ene javne mre\u017ee. \u010cak 29 odsto korisnika laptop ra\u010dunara tako\u0111e koristi besplatni be\u017ei\u010dni internet. \u0160ta vi\u0161e, vi\u0161e od polovine ispitanika koristi ove mre\u017ee svaki dan ili barem dva do tri puta nedeljno. Ova prili\u010dno zabrinjavaju\u0107a statistika pokazuje da korisnici jasno potcenjuju opasnosti besplatnog be\u017ei\u010dnog interneta. Kada je re\u010d o be\u017ei\u010dnim mre\u017eama, vrlo je lako izbe\u0107i opasnost od presretanja Va\u0161ih podataka tako \u0161to \u0107ete koristiti samo za\u0161ti\u0107ene besplatne mre\u017ee.<\/p>\n

Po\u010detni rezultati anketa pokazuju da potro\u0161a\u010di \u017eive u prili\u010dno nesigurnom okru\u017eenju i sajber kriminalci ih mogu napasti na vi\u0161e razli\u010ditih na\u010dina. Dakle, \u010duvanje li\u010dnih podataka zahteva vi\u0161e od standardne antivirus za\u0161tite. Osigurati da razmena podataka preko Interneta bude bezbedna, za\u0161tititi finansijske transakcije<\/a>, blokirati inficirane i la\u017ene veb stranice \u2013 sve ove funkcije ukombinovane zajedno odgovaraju\u0107a su odbrambena taktika. Dakle, minimalni uslov za jaku za\u0161titu je proizvod kao<\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

\u0161to je Kaspersky Internet Security<\/a>, koji obuhvata sve prethodno navedene bezbednosne metode, pa \u010dak i vi\u0161e.<\/p>\n

Kompletan izve\u0161taj o istra\u017eivanju koje je sprovela kompanija O+K dostupan je na adresi: http:\/\/www.kaspersky.com\/downloads\/pdf\/kaspersky-lab_ok-consumer-survey-report_eng_final.pdf<\/wbr><\/wbr><\/wbr><\/a><\/p>\n

 <\/p>\n

O kompaniji Kaspersky Lab<\/p>\n

Kompanija Kaspersky Lab je najve\u0107i svetski privatni prodavac bezbednosnih re\u0161enja za krajnje korisnike. Kompanija je rangirana me\u0111u \u010detiri najbolja svetska proizvo\u0111a\u010da sigurnosnih re\u0161enja za krajnje korisnike**. Tokom svoje petnaestogodi\u0161nje istorije kompanija Kaspersky Lab je ostala inovator u oblasti IT bezbednosti i pru\u017ea efektivna digitalna bezbednosna re\u0161enja za potro\u0161a\u010de, mala i srednja preduze\u0107a. Kompanija trenutno posluje u skoro 200 zemalja i teritorija \u0161irom sveta, pru\u017eaju\u0107i za\u0161titu za vi\u0161e od 300 miliona korisnika \u0161irom sveta. Saznajte vi\u0161e na veb sajtu: www.kaspersky.com<\/a>.<\/p>\n

\n

**Kompanija je ocenjena \u010detvrta u svetu prema oceni kompanije IDC, za prihod od bezbednosnih re\u0161enja za krajnje korisnike, u 2010. godini. Ocena je objavljena u izve\u0161taju kompanije IDC, Worldwide IT Security Products 2011-2015 Forecast i izve\u0161taju 2010 Vendor Shares \u2013 u decembru 2011. godine. Izve\u0161taj rangira prodavce softvera prema zaradi od prodaje bezbednosnih re\u0161enja krajnjim korisnicima u 2010. godini.<\/p>\n<\/div>\n