Upore\u0111ivanje antivirusnog softvera sa osiguranjem nije sasvim prikladno. Da bi osiguranje stupilo na snagu, mora se pojaviti problem. U vec\u0301ini slu\u010dajeva, to je upravo ono \u0161to za\u0161titni softver spre\u010dava. Me\u0111utim, oni uti\u010du na ljude na sli\u010dan na\u010din. I za\u0161titni softver i osiguranje obezbe\u0111uju sigurnost u hitnim slu\u010dajevima. Glavna razlika je u tome \u0161to c\u0301e ljudi potro\u0161iti mnogo vi\u0161e novca na osiguranje.<\/p>\n
Zdravlje, novi automobili, skupi stereo ure\u0111aji… Nema\u010dka ima vi\u0161e moguc\u0301nosti za osiguranje od bilo koje druge zemlje u svetu. Koliko prose\u010dna porodica potro\u0161i na osiguranje? U 2011, na primer, tipi\u010dna nema\u010dka porodica ulo\u017eila je vi\u0161e od 10.000 evra u osiguranje1. Najve\u0107i deo, 8.580 evra, potro\u0161en je na premije za privatno zdravstveno osiguranje. \u010cak je i brojka koja govori o osiguranju automobila (1.006 evra) \u010detvorocifrena. Slede osiguranje pravne za\u0161tite, u slu\u010daju nesrec\u0301e, stvari doma\u0107instva i osiguranje od odgovornosti. \u010cak i sa apsolutno minimalnim osiguranjem, prose\u010dna porodica i dalje pla\u0107a 142 evra godi\u0161nje.<\/p>\n
\nCena IT bezbednosti<\/p>\n
Vec\u0301ina ljudi jednostavno ne deli iste stavove kada je u pitanju tro\u0161enje novca na IT bezbednost. Prema udru\u017eenju BITKOM, \u010detvrtina (28 odsto) korisnika Interneta nema instaliranu antivirusnu za\u0161titu, dok skoro jedna trec\u0301ina (30 odsto) provodi vreme na Internetu bez za\u0161titnog zida2. Oni, dakle, ne tro\u0161e novac na IT bezbednost. Ostalih 48 odsto korisnika ula\u017ee malo, prema podacima udru\u017eenja BITKOM, oni koriste besplatne antivirusne programe. Samo 20 odsto korisnika pla\u0107a za za\u0161titu od virusa. Ne postoji proverena statistika o prose\u010dnom iznosu koji oni tro\u0161e. Ako, me\u0111utim, pretpostavimo da svako domac\u0301instvo mora da za\u0161titi tri ra\u010dunara, Kaspersky Internet Security 2013 c\u0301e ko\u0161tati oko 60 evra godi\u0161nje. To je jo\u0161 uvek manje od polovine iznosa koji prose\u010dna porodica potro\u0161i na osiguranje od odgovornosti \u2013 a krajnja za\u0161tita koju ovaj softver pru\u017ea vi\u0161e je od onoga \u0161to bilo koje osiguravajuc\u0301e dru\u0161tvo nudi.<\/p>\n
-\/\/-
\nKompanija Kaspersky Lab je predstavila novi onlajn kutak za novinare Kaspersky Lab Newsroom Europe (http:\/\/newsroom.kaspersky.eu\/), namenjen novinarima \u0161irom Evrope. Posebno je dizajniran da odgovori na brojne zahteve medija, omogu\u0107avaju\u0107i novinarima da na lak\u0161i na\u010din prona\u0111u informacije o proizvodu ili kompaniji, \u010dinjenice i brojke, fotografije, video i audio fajlove, kao i PR kontakte.<\/p>\n
O kompaniji Kaspersky Lab<\/p>\n
Kaspersky Lab je najve\u0107a privatna kompanija koja se bavi proizvodnjom antivirus programa. Kompanija je rangirana me\u0111u \u010detiri najbolja svetska proizvo\u0111a\u010da bezbednosnih re\u0161enja za krajnje korisnike*. Tokom svoje petnaestogodi\u0161nje istorije, kompanija Kaspersky Lab je ostala inovator u oblasti IT bezbednosti i pru\u017ea efektivna digitalna bezbednosna re\u0161enja za potro\u0161a\u010de, mala i srednja preduze\u0107a i velike kompanije. Kompanija trenutno posluje u skoro 200 zemalja i teritorija \u0161irom sveta, pru\u017eaju\u0107i za\u0161titu za vi\u0161e od 300 miliona korisnika \u0161irom sveta. Saznajte vi\u0161e na veb sajtu www.kaspersky.com.<\/p>\n
* Kompanija je ocenjena \u010detvrta u svetu prema oceni kompanije IDC, za prihod od bezbednosnih re\u0161enja za krajnje korisnike, u 2011. godini. Ocena je objavljena u izve\u0161taju kompanije IDC, Worldwide IT Security Products 2012-2016 Forecast i izve\u0161taju 2011 Vendor Shares \u2013 u julu 2012. godine. Izve\u0161taj rangira prodavce softvera prema zaradi od prodaje bezbednosnih re\u0161enja krajnjim korisnicima u 2011. godini.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Upore\u0111ivanje antivirusnog softvera sa osiguranjem nije sasvim prikladno. Da bi osiguranje stupilo na snagu, mora se pojaviti problem. U vec\u0301ini slu\u010dajeva, to je upravo ono \u0161to za\u0161titni softver spre\u010dava. Me\u0111utim, oni uti\u010du na ljude na sli\u010dan na\u010din. I za\u0161titni softver i osiguranje obezbe\u0111uju sigurnost u hitnim slu\u010dajevima. Glavna razlika je u tome \u0161to c\u0301e ljudi potro\u0161iti mnogo vi\u0161e novca na osiguranje. Zdravlje, novi automobili, skupi stereo ure\u0111aji… Nema\u010dka ima vi\u0161e moguc\u0301nosti za… <\/p>\n