Moskva, avgust 2013.<\/p>\n<\/div>\n
Statistika na polju zlonamernih programa tokom drugog kvartala 2013.<\/p>\n Sledec\u0301i podaci su dobijeni kori\u0161c\u0301enjem proizvoda Kaspersky Security Netvork (KSN) koji koristi cloud-based tehnologiju . Svi statisti\u010dki podaci su sastavljeni uz punu saglasnost korisnika ovog proizvoda. *<\/p>\n <\/p>\n Evolucija zlonamernih programa za mobilne ure\u0111aje<\/p>\n Od 30. juna 2013. godine, kompanija Kaspersky Lab je u svoj sistem dodala ukupno 100.386 modifikacija zlonamernih programa za mobilne ure\u0111aje, \u0161to je veliki porast u odnosu na kraj 2012. godine (46.445 modifikacije).<\/p>\n Va\u017eno je napomenuti da modifikacije nisu pojedina\u010dne detekcije ili zlonamerni programi \u2013 to su uzorci zlonamernih kodova koje sajberkriminalci koriste da inficiraju legitimne mobilne aplikacije. Uobi\u010dajena procedura za sajberkriminalce je da preuzmu pouzdanu aplikaciju i modifikuju je tako \u0161to joj dodaju zlonamerni kod. Oni tada ponovo postave modifikovanu \u2013 i sada zlonamernu \u2013 aplikaciju na sve sajtove sa kojih \u0107e mo\u0107i da se preuzme, poput prodavnica aplikacija tre\u0107ih strana. Sistem kompanije Kasperky Lab identifikuje uzorke zlonamernih kodova putem svoje tehnologije zasnovane na internetu (cloud-based), heuristike i anivirusnih potpisa (signatures). Otkrivanjem ovih uzoraka zlonamernih kodova, kompanija Kaspersky Lab je u mogu\u0107nosti da otkrije koje su aplikacije zlonamerne i pre nego \u0161to se one pokrenu na ure\u0111aju korisnika.<\/p>\n <\/p>\n Zlonamerni programi za mobilne ure\u0111aje prema kategoriji pona\u0161anja<\/p>\n Dok su najpreovla\u0111uju\u0107a kategorija zlonamernih programa za mobilne ure\u0111aje tradicionalno SMS-trojanci, kompanija Kaspersky Lab je uo\u010dila opadanje ovog trenda u drugom kvartalu budu\u0107i da su Trojanci za mobilne platforme po\u010deli da uklju\u010duju ve\u0107e kapacitete i fleksibilnost.<\/p>\n U drugom kvartalu najve\u0107u koli\u010dinu modifikacija imaju Backdoor trojanci i ona nosi 32,3 odsto, dok su posle njih Trojanci (23,2%) i SMS-trojanci (27,7%) .<\/p>\n Kada su u pitanju kapaciteti ovih zlonamernih programa, sajberkriminalci sada pribegavaju tehnikama zavaravanja sa namerom da izbegnu analize, a \u010desto sastavljaju i programe sa vi\u0161etrukim kapacitetom koji mogu da generi\u0161u novac koriste\u0107i nekoliko vrsta nelegalnih poslovnih modela. Nove varijante tako\u0111e mogu da preuzmu vec\u0301u koli\u010dinu ukradenih podataka sa ure\u0111aja korisnika, a u moguc\u0301nosti su i da preuzmu i instaliraju dodatne zlonamerne aplikacije na ve\u0107 zara\u017eene ure\u0111aje. U odnosu na druge platforme, najvi\u0161e su evoluirali zlonamerni programi za android platformu, koji polako postaju mobilni ekvivalent zlonamernim programima namenjenih Windows ra\u010dunarima.<\/p>\n <\/p>\n Ransomware za Android<\/p>\n U junu je uo\u010den prvi primer ucenjiva\u010dkih programa (ransomware) za android. To je bila aplikacija \u201eA\u017euriranje besplatnih poziva \u201c koja se preuzimala sa prodavnice za aplikacije tre\u0107ih strana. Ransomware je vrsta softvera koja je dizajnirana da iznudi novac od korisnika putem blokiranja pristupa njihovom ure\u0111aju ili ra\u010dunaru. Korisnik je blokiran dok navodno ne plati \u201eotkupninu\u201c, me\u0111utim, to je samo prevara \u2013 \u010dak i posle uplate,ure\u0111aj ne\u0107e biti odblokiran. Nakon \u0161to se aplikacija A\u017euriranje besplatnih poziva instalira na ure\u0111aj, sama se pokre\u0107e i poku\u0161ava da stekne administratorska prava ure\u0111aja da bi promenila pode\u0161avanja na ure\u0111aju. Sama aplikacija tada navodno skenira zlonamerne programe i u la\u017enim obave\u0161tenjima korisnicima poru\u010duje da je ure\u0111aj inficiran virusom. Zatim, tra\u017ei od korisnika da kupe licencu za la\u017eni antivirus softver da bi uklonili infekciju. Obave\u0161tenje nastavlja da se prikazuje na ure\u0111aju sve vreme, \u0161to zna\u010di da je ostatak mobilnog ure\u0111aja potpuno blokiran i beskoristan.<\/p>\n Ucenjiva\u010dki programi i la\u017ena antivirusna obave\u0161tenja su ustaljeni obrazac pona\u0161anja zlonamernih programa za ra\u010dunare i sajberkriminalci koriste ove metode, kako u tehni\u010dkom smislu tako i psiholo\u0161kom, u poku\u0161ajima da prevare manje upu\u0107eni deo tr\u017ei\u0161ta mobilnih ure\u0111aja.<\/p>\n Digitalna valuta u podsticaju sive ekonomije<\/p>\n Najzna\u010dajniji novi trend u drugom kvartalu bilo je sve ve\u0107e usmerenje sajberkriminalaca na\u00a0 stvaranje zlonamernih programa za prikupljanje digitalnih nov\u010di\u0107a \u201ebitcoins\u201c. Bitcoins je digitalna valuta izgra\u0111ena na \u201epeer-to-peer\u201c (P2P ) infrastrukturi i dizajnirana za anonimne i decentralizovane finansijske transakcije. Transakcije se obavljaju na sopstvenim serverima pod nazivom Bitcoin miners, koje se koriste za razmenu i obradu digitalnih nov\u010di\u0107a. Infrastruktura se oslanja na mre\u017eu povezanih ra\u010dunara koji slu\u017ee kao sredstva koja omoguc\u0301avaju Bitcoin serverima da rade. Virtualni novac mo\u017ee kasnije da se konvertuje u drugu valutu ili se koristi za plac\u0301anje roba i usluga u online prodavnicama (bitcoins kao digitalna valuta je predstavljen kao malo slovo “b” , dok Bitcoin infrastruktura koristi veliko “B”) .<\/p>\n Vrednost Bitcoina je dramati\u010dno porasla u poslednjih godinu dana. Dok je jedan nov\u010di\u0107 bio jednak ili ne\u0161to manji od jednog ameri\u010dkog centa, vrednost je porasla za 130 dolara opsega. Iako je stopa valute promenljiva, ona postepeno nastavlja sa ravnomernijim rastom. Popularnost, anonimnost i povec\u0301anje vrednosti predstavljaju podsticaj sajberkriminalcima da ciljaju na njih mnogo agresivnije. Pored toga, sajberkriminalci su izabrali Bitcoin valutu jer poseduje dobru dozu anonimnosti kao i procese sigurne transakcije, a uz to i ne podrazumeva nikakve finansijske ili regulatorne zahteve ili procedure, \u0161to je \u010dini mnogo te\u017eom za pra\u0107enje.<\/p>\n <\/a>U aprilu, istra\u017eiva\u010dki tim kompanije Kaspersky Lab je otkrio kampanju sajberkriminalaca u kojoj su koristili Skype da distribuiraju zlonamerne programe za prikupljanje Bitcoina. Oni su prvo koristili dru\u0161tveni in\u017eenjering da zaraze ure\u0111aje, a zatim instalirali zlonamerne programe koji su ra\u010dunare korisnika pretvorili u ma\u0161ine za kra\u0111u Bitcoina. Digitalni nov\u010di\u0107i koje su zloupotrebljeni ure\u0111aji korisnika preuzeli, potom su poslati na ra\u010dun sajberkriminalaca koji stoje iza prevara.<\/p>\n Mesec dana kasnije stru\u010dnjaci kompanije Kaspersky Lab za bezbednost identifikovali su drugu zlonamernu Bitcoin kampanju \u2013 brazilski fi\u0161ing napad\u00a0 Sli\u010dno zloupotrebama Skype aplikacije za infekciju ra\u010dunara, sajberkriminalci su se oslanjali na dru\u0161tveni in\u017eenjering, ali u ovom slu\u010daju koriste\u0107i fi\u0161ing elektronsku po\u0161tu kojom su preusmeravali korisnike na la\u017enu verziju jednog od najpopularnijih sajtova za trgovinu Bitcoin valutom – MtGox. MtGox obra\u0111uje veliku koli\u010dinu ovla\u0161c\u0301enih transakcija, tako da je cilj ove kampanje bio da prevari korisnike da daju svoje korisni\u010dke podatke, \u0161to bi onda dozvolilo napada\u010dima da digitalne nov\u010di\u0107e kradu direktno sa korisni\u010dkih naloga.<\/p>\n <\/p>\n Celokupan izve\u0161taj o evoluciji IT pretnji u prvom kvartalu 2013 mo\u017eete pro\u010ditati na stranici securelist.com<\/a><\/p>\n *O proizvodu Kaspersky Security Network (KSN)<\/p>\n Proizvod Kaspersky Security Network, koji je zasnovan na cloud tehnologiji, detektuje nove vrste zlonamernih programa u realnom vremenu, \u010dak i bez odgovaraju\u0107e postoje\u0107e heuristike i potpisa (signatures). U isto vreme, KSN proizvod u realnom vremenu spre\u010dava pokretanje novih pretnji na ra\u010dunarima korisnika za samo nekoliko sekundi nakon \u0161to ih identifikuje kao zlonamerne, \u0161to \u0161titi korisnike od daljih infekcija bez potrebe za prethodim a\u017euriranjem baze podataka antivirusa.<\/p>\n KSN je dobrovoljna opcija za korisnike Kaspersky Lab proizvoda – svi statisti\u010dki podaci dobijeni za ovaj izve\u0161taj sastavljeni su uz punu saglasnost onih koji koriste KSN.<\/p>\n O kompaniji Kaspersky Lab<\/p>\n <\/p>\n Kaspersky Lab je najve\u0107i svetski privatni prodavac bezbednosnih re\u0161enja za krajnje korisnike. Kompanija je rangirana me\u0111u \u010detiri najbolja svetska proizvo\u0111a\u010da bezbedonosnih re\u0161enja za krajnje korisnike. * Tokom svoje petnaestogodi\u0161nje istorije kompanija Kaspersky Lab je ostala inovator u oblasti IT bezbednosti i pru\u017ea efektivna digitalna bezbednosna re\u0161enja za potro\u0161a\u010de, mala i srednja preduze\u0107a i velike kompanije. Kompanija trenutno posluje u skoro 200 zemalja i teritorija \u0161irom sveta, pru\u017eaju\u0107i za\u0161titu za vi\u0161e od 300 miliona korisnika \u0161irom sveta. Saznajte vi\u0161e na veb sajtu: www.kaspersky.com<\/a>.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Otkriveno vi\u0161e od 100.000 jedinstvenih zlonamernih uzoraka Moskva, avgust 2013. Stru\u010dnjaci kompanije Kaspersky Lab objavili su danas izve\u0161taj Evolucija IT pretnji u drugom kvartalu 2013. godine, koji analizira najistaknutije slu\u010dajeve i trendove iz IT bezbednosti, a istovremeno obezbe\u0111uje statisti\u010dku analizu i telemetriju sajber pretnji u drugom kvartalu. Prema izve\u0161taju, zlonamerni programi namenjeni mobilnim ure\u0111ajima bili su najzna\u010dajnija statisti\u010dka kategorija u drugom kvartalu, kako na osnovu koli\u010dine, tako i slo\u017eenosti. Sajberkriminalci ne… <\/p>\n![\"Kaspersky](\"http:\/\/www.pcvesti.com\/wp-content\/uploads\/2013\/06\/kaspersky_lab-150x150.jpeg\")
Stru\u010dnjaci kompanije Kaspersky Lab<\/a> objavili su danas izve\u0161taj Evolucija IT pretnji u drugom kvartalu 2013. godine, koji analizira najistaknutije slu\u010dajeve i trendove iz IT bezbednosti, a istovremeno obezbe\u0111uje statisti\u010dku analizu i telemetriju sajber pretnji u drugom kvartalu. Prema izve\u0161taju, zlonamerni programi namenjeni mobilnim ure\u0111ajima bili su najzna\u010dajnija statisti\u010dka kategorija u drugom kvartalu, kako na osnovu koli\u010dine, tako i slo\u017eenosti. Sajberkriminalci ne samo da razvijaju sve ve\u0107i broj zlonamernih aplikacija za mobilne platforme, ve\u0107 usavr\u0161avaju i njihove programske kapacitete i pona\u0161anja. Pored ovih aplikacija, sajberkriminalci su usmereni na sprovo\u0111enje kampanja za nezakonito prikupljanje i kra\u0111u digitalnog novca (bitcoin mining) budu\u0107i da je vrednost digitalne valute brzo rasla tokom drugog kvartala.<\/p>\n\n
Korisni linkovi<\/h2>\n
\n