Pre 77 godina, 27. februara 1932, engleski fizi\u010dar D\u017eejms \u010cedvik objavio je saop\u0161tenje o postojanju neutrona. Njegovo otkri\u0107e ra\u0161\u010distilo je put cepanju jezgara te\u017eih atomskih elemenata i omogu\u0107ilo da se razvije atomska bomba.<\/p>\n
Za razliku od protona, druge velike subatomske \u010destice koja ulazi u sastav atomskog jezgra, neutron ne sadr\u017ei elektri\u010dno naelektrisanje. To mu omogu\u0107ava da prolazi kroz elektri\u010dne barijere te\u017eih atoma, prodire u njihova jezgra i cepa ih, \u0161to je osnova nuklearne lan\u010dane reakcije.<\/p>\n
\u010cedvik je prou\u010davao razne probleme vezane za radioaktivnost pod vo\u0111stvom dobitnika Nobelove nagrade i pronalaza\u010da protona Ernesta Radeforda na Univerzitetu u Man\u010desteru, pre nego \u0161to je oti\u0161ao u Berlin da radi sa Hansom Gajgerom. U prestonici Nema\u010dke ga je zatekao i Prvi svetski rat.<\/p>\n
Nemci su ga kao stranca iz neprijateljske zemlje internirali, ali su mu omogu\u0107ili da u \u0161tali civilnog kampa za internirana lica u okolini Berlina napravi laboratoriju. \u010cedvik je tu boravio tokom celog rata i bavio se istra\u017eivanjima, a potom se 1919. vratio u Britaniju.<\/p>\n
Rade\u0107i sa Radefordom koji se u to vreme preselio na univerzitet u Kembrid\u017eu, \u010cedvik je svom mentoru pomogao da postigne prvu ve\u0161ta\u010dku nuklearnu transformaciju. Uspeli su da ostvare transmutaciju lak\u0161ih elemenata bombarduju\u0107i ih alfa \u010desticama, u okviru istra\u017eivanja osnovne strukture atomskog jezgra.<\/p>\n
\u010cedvikovo otkri\u0107e neutrona dogodilo se dok je bio na Kembrid\u017eu. Nedugo potom, omogu\u0107ilo je fisiju urana 235, klju\u010dnog elementa kori\u0161\u0107enog za razvijanje atomske bombe. U vezi s tim postignu\u0107em \u010cedvik je sa izvesnom ambivalentno\u0161\u0107u izjavio kako je sad shvatio da je razvijanje atomskog oru\u017eja ne samo verovatno, ve\u0107 i neizbe\u017eno.<\/p>\n
Za vreme drugog svetskog rata \u010cedvik je oti\u0161ao u SAD kao \u010dlan britanske delegacije koja je radila na projektu Manhatan.<\/p>\n
\u010cedvik je za otkri\u0107e neutrona od britanskog Kraljevskog dru\u0161tva 1932. godine dobio Hjuzovu medalju, a tri godine kasnije i Nobelovu nagradu za fiziku. (M.V.) Pre 77 godina, 27. februara 1932, engleski fizi\u010dar D\u017eejms \u010cedvik objavio je saop\u0161tenje o postojanju neutrona. Njegovo otkri\u0107e ra\u0161\u010distilo je put cepanju jezgara te\u017eih atomskih elemenata i omogu\u0107ilo da se razvije atomska bomba. Za razliku od protona, druge velike subatomske \u010destice koja ulazi u sastav atomskog jezgra, neutron ne sadr\u017ei elektri\u010dno naelektrisanje. To mu omogu\u0107ava da prolazi kroz elektri\u010dne barijere te\u017eih atoma, prodire u njihova jezgra i cepa ih, \u0161to je osnova… <\/p>\n
\n<\/span><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"