Drugi dan ovogodi\u0161nje BIZIT konferencije otpo\u010deo je blokom pod nazivom Poslovni softver, gde je uvodno izlaganje imao Miodrag Ranisavljevi\u0107 osniva\u010d i vlasnik portala poslovniSoftver.net. <\/p>\n
Tehnologije nam nesumnjivo donose brojna unapre\u0111enja. Informati\u010dka podr\u0161ka poslovanju podrazumeva uvo\u0111enje sve vi\u0161e raznorodnih softverskih re\u0161enja. Istovremeno, poslovni procesi zahtevaju koordinisan pristup izvr\u0161avanju pojedina\u010dnih aktivnosti i centralizaciju informacija. Kako pomiriti ove dve krajnosti? Do koje mere treba prilago\u0111avati informacioni sistem i kada specifi\u010dnosti opravdavaju investiciju? Kako pravilno spojiti poslovna znanja i potrebe sa tehni\u010dkim funkcionalnostima softvera? Odgovore na ova pitanja dali su u\u010desnici na panelu \u201eSoftver (ni)je dovoljan?\u201c, Ana Brki\u0107, direktor, AB Soft; Milo\u0161 Bo\u0161njak, direktor, IIB; mr Goran Petrovi\u0107, iz instituta za ratarstvo i povrtarstvo, pomo\u0107nik direktora za organizacione i IT poslove, NS SEME; Marijana Mati\u0107, marketing menad\u017eer, AMC; Neboj\u0161a Mandi\u0107, direktor DHL Global Forwarding<\/p>\n
Kao \u0161to i sam naslov panela ka\u017ee, centralna tema je pitanje da li je softver dovoljan. Prema zavodu za statistiku mali broj firmi koristi poslovna softverska re\u0161enja kao \u0161to je ERP ili neka sli\u010dna. Ana Brki\u0107 je mi\u0161ljenja da nije problem da li neko koristi ra\u010dunar ili ne ve\u0107 u kojoj meri. Poslovni softveri su definitivno alati i potrebne su osobe koje umeju da koriste te alate, samim tim obuke za kori\u0161\u0107enje su tako\u0111e neophodne. \u201eSoftver je automobil, ako se ne vozi propada.\u201c dodao je moderator panela Miodrag Ranisavljevi\u0107. Goran se osvrnuo na nov\u010dani razlog zbog kog firme ne koriste softvere, jer su mi\u0161ljenja da taj novac koji \u0107e da daju za implementaciju softvera mogu mnogo bolje da iskoriste. Milo\u0161 smatra da je softver samo mali deo uspeha i ne garantuje ukupan rezultat ni malo, na \u0161ta se nadovezao Neboj\u0161a Mandi\u0107 koji smatra da su ipak ljudi klju\u010d. Softver jeste bitan, jer bez njega ne bi mogla da se podigne efikasnost i optimizuju tro\u0161kovi, me\u0111utim ljudski faktor je presudan. Zaklju\u010dak panela je da mora da postoji simbioza analognih ljudi i digitalne tehnologije.<\/p>\n
Nakon poslovnog softvera odr\u017ean je panel koji se bavio \u0161kakljivim pitanjem legalizacije, licenciranjem i za\u0161titom intelektualne svojine, na kojem su u\u010destvovali Du\u0161ko Siv\u010devi\u0107, na\u010delnik odeljenja MUP-a za elektronsko poslovanje; Neboj\u0161a Radojevi\u0107, SAM & Compliance Lead Balkan, Microsoft; predstavnik Upravnog odbora Ameri\u010dke privredne komore u Srbiji; Vladimir Mari\u0107, v.d. direktor, Zavod za intelektualnu svojinu; Dragan Bjelogrli\u0107, producent i glumac; Ljiljana Risti\u0107, Microsoft team leader u PIN Computers. Moderator panela bio je Dejan Ristanovi\u0107, glavni i odgovorni urednik PC Press-a.<\/p>\n
Dejan je na po\u010detku upitao sve paneliste dokle je Srbija stigla na putu licenciranja i za\u0161titi intelektualne svojine? Vladimir Mari\u0107 je rekao da se od 2011. do 2015. smanjila stopa piraterije 7-9 odsto. Da je potrebno nastaviti sa kontrolom legalnosti softvera, jer je procenat legalnosti privrednih lica oko 50 odsto, a \u010dak oko 80 odsto onih koji imaju nelegalan softver, u situaciji nakon kontrole pre\u0111e na legalan softver. Piraterija u Srbiji je oko 67%, kada je u pitanju softver, sa tendencijom smanjenja od 2% godi\u0161nje, a 29% je prosek u Evropskoj uniji.<\/p>\n
Ljudi kupuju softver kada se suo\u010de sa kaznama. Preventiva je mnogo bolja, jer planski kupujete softver koji vam je potreban, rekla je Ljiljana Risti\u0107.<\/p>\n
Na pitanje zbog \u010dega je dana\u0161nji sistem o licenciranju toliko komplikovan, Neboj\u0161a Radojevi\u0107 je rekao da moderno poslovanje zahteva razli\u010dite pristupe licenciranju razli\u010ditih softvera, pa je samim tim i ceo proces licenciranja komplikovan. Cloud platforma vodi u smanjenje piraterije, jer ne dozvoljava pirateriju, a kupci ga pla\u0107aju prema svojim potrebama, \u0161to je smer u kojem se Microsoft kre\u0107e.<\/p>\n
Istorija kinematografije je direktno povezana sa piraterijom, od samih po\u010detaka, rekao je Dragan Bjelogrli\u0107, a sa razvojem tehnologije, razvija se i piraterija – od VHS kaseta do Interneta. Borba protiv piraterije je spora, jer kre\u0107e preko MUP-a i tu\u017eila\u0161tva, \u0161to mo\u017ee da potraje od 3 do 6 meseci, \u0161to je preveliko veliko vreme, tokom kojeg se u\u010dini velika \u0161teta.<\/p>\n
SBB i Telekom emituju i napla\u0107uju sadr\u017eaj \u0161irom sveta bez pla\u0107anja licenci – \u0161to je Dragan Bjelogrli\u0107 nazvao legalnom piraterijom, te da je jedini na\u010din i re\u0161enje ubrzavanjem procesa MUP-a, odeljenja za visokotehnolo\u0161ki kriminal i tu\u017eila\u0161tva.<\/p>\n
Predstavnik MUP-a je dodao da je proces mnogo kompleksniji, jer su inostrani sajtovi van granica Srbije, pa je i nakon dono\u0161enja presude potrebno vreme za komunikaciju sa inostranim slu\u017ebama.<\/p>\n
Na pitanje da li se tehni\u010dkim merama za\u0161tite mo\u017ee re\u0161iti problem piraterije, predstavnik Microsoft-a je uporedio situaciju sa antivirusima. Samo je pitanje vremena koliko su ljudi uporni da sve za\u0161tite razbiju. Nemogu\u0107e je napraviti antivirus koji \u0107e stalno biti 100% otporan, pa je nemogu\u0107e napraviti re\u0161enje koje je 100% otporno na pirateriju.<\/p>\n
Sankcije definitivno moraju biti jedan od metoda kojim \u0107e se piraterija suzbijati, nadovezao se Mari\u0107. Postoje ljudi koji jednostavno \u017eive od piraterije, kojima je to glavni izvor prihoda i koje prve treba sankcionisati. Nema legalne piraterije i niko ne treba biti imun na kazne i sankcije.<\/p>\n
Kako Telekom kao dr\u017eavno preduze\u0107e mo\u017ee da kr\u0161i prava emituju\u0107i sadr\u017eaj van granica Srbije, pitao je Bjelogrli\u0107. Reemitovanje je problem o kojem se govori, \u010dime se kr\u0161e autorska prava, bez prethodne dozvole kroz ugovor. Samo u Austriji je 150.000 ljudi pretpla\u0107eno na servis koji emituje sadr\u017eaj doma\u0107ih operatera, koji SBB i Telekom napla\u0107uju 30 evra mese\u010dno.<\/p>\n
Ispravka:<\/p>\n
Na kraju panela, gospodinu Bjelogrli\u0107u obratio se zaposleni iz kompanije Telekom Srbija sa informacijom da je pro\u0161le nedelje preduze\u0107e GO4YU primilo dopis RTS-a u kome ga obave\u0161tava da ne poseduje prava za emitovanje serije “Senke nad Balkanom” van teritorije Srbije i da zahteva da se u tom terminu navedena serija skrembluje\/zatamni na tom prostoru. GO4YU kao dru\u0161tveno odgovorna i savesna kompanija koja po\u0161tuje pravnu regulativu, intelektualna i autorska prava, u skladu sa dopisom je odmah izvr\u0161ila sve potrebne akcije kojima je emitovanje predmetne serije onemogu\u0107eno van granica na\u0161e zemlje. Govornik je dodao da Telekom Srbija i GO4YU na redovnom nivou dobijaju zahteve emitera vezane za zatamnjivanje odre\u0111enih sadra\u017eaja i da uvek postupaju u skladu sa njima, \u0161tite\u0107i time autorska prava i po\u0161tuju\u0107i Zakone ove zemlje.<\/p>\n
Imaju\u0107i u vidu da je u toku panela gospodin Bjelogrli\u0107 pomenuo i emitovanje serije u inostranstvu preko web tv-a i mobilne tv aplikacije Telekoma Srbija, zaposleni iz Telekom Srbija je predo\u010dio stru\u010dnom skupu da Telekom Srbija u emitovanju sadr\u017eaja goristi geoblocking tehnologiju te je tehnolo\u0161ki onemogu\u0107eno emitovanje sadr\u017eaja van Srbije na ovaj na\u010din.<\/p>\nngg_shortcode_0_placeholder\n
Izvor: PC Press<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Drugi dan ovogodi\u0161nje BIZIT konferencije otpo\u010deo je blokom pod nazivom Poslovni softver, gde je uvodno izlaganje imao Miodrag Ranisavljevi\u0107 osniva\u010d i vlasnik portala poslovniSoftver.net. Tehnologije nam nesumnjivo donose brojna unapre\u0111enja. Informati\u010dka podr\u0161ka poslovanju podrazumeva uvo\u0111enje sve vi\u0161e raznorodnih softverskih re\u0161enja. Istovremeno, poslovni procesi zahtevaju koordinisan pristup izvr\u0161avanju pojedina\u010dnih aktivnosti i centralizaciju informacija. Kako pomiriti ove dve krajnosti? Do koje mere treba prilago\u0111avati informacioni sistem i kada specifi\u010dnosti opravdavaju investiciju? Kako pravilno… <\/p>\n