Pra\u0161ina koja se u medijima podigla posle nedavne promocije Amazonovog \u010dita\u010da elektronskih knjiga Kindle DX sa velikim ekranom, zamaglila je \u010dinjenicu da je novi ure\u0111aj, poput svojih prethodnika i takmaca, i dalje jednobojan. Takvo stanje, izgleda, ne\u0107e trajati jo\u0161 dugo. Krajem maja u planu je demonstracija kolor verzije elektronskog papira koji slu\u017ei kao ekran na svim tim ure\u0111ajima.<\/p>\n
Kompanija E Ink iz Kembrid\u017ea u Masa\u010dusetsu, objavila je da \u0107e prikazati kolor verziju svog e-papira na konferenciji Dru\u0161tva za prikazivanje informacija (Society for Information Display) koja \u0107e se 31. maja odr\u017eati u San Antoniju u Teksasu, kao i da \u0107e se proizvodi zasnovani na njihovom kolor e-papiru pojaviti na tr\u017ei\u0161tu krajem 2010. godine.<\/p>\n
Njen cilj je da napravi reflektivni ekran koji tro\u0161i veoma malo struje i \u010dita se jednako lako kao i \u0161tampani tekst. Kolor verzija zasniva\u0107e se na istoj elektroforeti\u010dkoj tehnologiji kao i postoje\u0107i jednobojni (crno-beli) e-papir koji se koristi u \u010dita\u010dima elektronskih knjiga kompanija Sony i Amazon.<\/p>\n
Kod crno-belog e-papira svaki element slike (piksel) sastoji se od oko 60 plasti\u010dnih mikrokapsula ispunjenih prozirnom te\u010dno\u0161\u0107u koja sadr\u017ei negativno naelektrisan crni prah i pozitivno naelektrisan beli prah. Da bi piksel postao crn elektrode ispod displeja se naelektri\u0161u negativno kako bi se crni prah gurnuo na vrh. Nijanse sivog dobijaju se tako \u0161to su neke elektrode negativne a neke pozitivne, tako da su neke mikrokapsule istog piksela bele, a neke crne. Kad se strana prika\u017ee, uspostavljeni raspored crnog i belog vi\u0161e ne tro\u0161i struju, \u0161to je od kriti\u010dnog zna\u010daja za \u010ditanje obimnijeg sadr\u017eaja poput knjige.<\/p>\n
U novom kolor ekranu svaki piksel \u0107e biti podeljen na \u010detiri potpiksela koji prikazuju crvenu, zelenu, plavu i belu, kad su u stanju \u201euklju\u010deno\u201c. To zna\u010di da \u0107e ispod svakog piksela morati da se stisne \u010dak \u010detiri puta vi\u0161e tranzistora koji upravljaju elektrodama, \u0161to je sve do sada bio prevelik izazov. Iz kompanije poru\u010duju da je rezolucija tranzistora sada dovoljno fina, a da li \u0107e kvalitet slike biti dobar pokaza\u0107e tek demonstracija u Teksasu.<\/p>\n
Me\u0111utim, e-papir nije jedino re\u0161enje u opticaju. Fujitsu za svoj \u010dita\u010d Flepia s ekranom u boji dijagonale 20 cm koristi LCD tehnologiju. Radi se o tankom sendvi\u010du crvenog, zelenog i plavog sloja napravljenog od nove vrste te\u010dnog kristala koji, kao i e-papir, tro\u0161i struju samo kad se menja strana.<\/p>\n
Po\u010detkom slede\u0107e godine i kompanija Plastic Logic iz Kembrid\u017ea, ali onog u Velikoj Britaniji, planira da ponudi \u010dita\u010de e-knjiga formata A4 sa savitljivim tranzistorima koji ekran \u010dine robustnijim i omogu\u0107avaju mu da imitira savijen papir.<\/p>\n