Popularna i prete\u017eno tekstualna enciklopedija Wikipedia uskoro \u0107e dobiti unapre\u0111enje \u2013 video sadr\u017eaje koji se mogu ure\u0111ivati kao i tekstualni. Organizacija koja je odgovorna za njen rad nada se da \u0107e ovim potezom revolucionisati svoju referentnu lokaciju i podstaknuti davaoce sadr\u017eaja \u2013 od televizija do muzi\u010dke industrije \u2013 da omogu\u0107e ulazak vi\u0161e video materijala u javni domen.<\/p>\n
Osoba koja ure\u0111uje \u010dlanak za Wikipediju nai\u0107i \u0107e kroz dva-tri meseca na novo dugme sa oznakom \u201eAdd Media\u201c. Kad ga pritisne pojavi\u0107e se interfejs pomo\u0107u kojeg \u0107e tra\u017eiti video \u2013 u po\u010detku iz tri spremi\u0161ta s materijalom koji nije za\u0161ti\u0107en autorskim pravima \u2013 i prevu\u0107i odgovaraju\u0107e delove u \u010dlanak, a da ne mora da instalira nikakav softver za ure\u0111ivanje ili konvertovanje videa. Rezultat \u0107e se pojaviti kao video odlomak ugra\u0111en u \u010dlanak. <\/p>\n
Wikipedia potom planira da korisnicima ponudi na\u010dine da u potrazi za videom koji se mo\u017ee uvoziti pretra\u017euju \u010ditav Web, a u planu je i obezbe\u0111ivanje alatki pomo\u0107u kojih \u0107e se video odlomci ure\u0111ivati, dopunjavati i reorganizovati na samoj lokaciji Wikipedije, kao \u0161to se to sada radi s tekstom. <\/p>\n
\u201eOmogu\u0107iti ljudima da va\u0161em videu dodaju komentare, ure\u0111uju ga i pobolj\u0161avaju na isti na\u010din kao \u0161to to \u010dine s va\u0161im tekstualnim prilozima, izvanredna je stvar. To \u0107e stvoriti audio-vizuelnu predstavu na\u0161eg sveta koja \u0107e brzo postati jednako opisna i kolaborativna kao \u0161to je to Wikipedia u tekstualnom svetu\u201c, rekao je Piter Kaufman, izvr\u0161ni producent njujor\u0161ke kompanije Intelligent Television, specijalazovane za dokumentarnu produkciju, koja institucijama u oblasti kulture i obrazovanja poma\u017ee da svoje radove postave na internet.<\/p>\n
Video spremi\u0161te na koja \u0107e se oslanjati nova alatka u po\u010detku \u0107e biti nazvana Internet Archive koji sadr\u017ei skoro 200.000 video snimaka, uklju\u010duju\u0107i dokumentarce, intervjue i neobi\u010dne sadr\u017eaje kao \u0161to su obrazovni odlomci iz pedesetih godina pro\u0161log veka. Drugi izvor \u0107e biti nazvan Wikimedia Commons, baza sa preko \u010detiri miliona medijskih datoteka, uklju\u010duju\u0107i i mnoge video snimke. (Bazu odr\u017eava Wikimedia Foundation, koja je stvorila i Wikipediju.) Tre\u0107i izvor, Metavid, spremi\u0161te je govora i pretresa ameri\u010dkog Kongresa. Titlovi koji prate ove video snimke slu\u017ei\u0107e kao zgodan sistem obele\u017eavanja i korisnici koji tra\u017ee odre\u0111ene re\u010di i fraze zahvaljuju\u0107i njima mo\u0107i \u0107e lak\u0161e da na\u0111u odeljak govora koji ho\u0107e da uvezu.<\/p>\n
Klju\u010dni deo ovog video projekta Wikipedije \u2013 koji delom finansira i Mozilla Foundation, tvorac Firefoxa, Web \u010dita\u010da otvorenog koda \u2013 jeste insistiranje da svaki video koji u\u0111e na njene stranice mora biti zasnovan na formatima otvorenog koda. Po\u0161to \u0107e se u budu\u0107nosti dugmetom \u201eAdd Media\u201c u potrazi za video sadr\u017eajem pretra\u017eivati ceo Web, postoji nada da \u0107e ovaj zahtev privoleti davaoce sadr\u017eaja, motivisane \u017eeljom da se poka\u017eu i kroz Wikipediju, da svoj materijal stave u javni domen. \u201eKad video otvorenog koda postane vidljiviji na Webu, davaoci sadr\u017eaja \u0107e usko\u010diti u voz \u2013 da ne bi ostali na stanici\u201c, smatra Majkl Dejl, softverski in\u017eenjer u njujor\u0161koj kompaniji Kaltura koja sara\u0111uje s Wikimedijom.<\/p>\n
Projekat obuhvata i razvijanje Web alatki koje \u0107e olak\u0161avati prebacivanje i ure\u0111ivanje videa. Kad Wikipedijin urednik na\u0111e odgovaraju\u0107i snimak, mo\u0107i \u0107e da ga pregleda i ozna\u010di po\u010detne i krajnje ta\u010dke delova koji ga zanimaju a da ne mora da razmi\u0161lja o konverziji. \u201eDana\u0161nji postupak je veoma komplikovan, \u0161to je poznato svakom ko je morao da preuzima snimak s Interneta, konvertuje ga i uredi\u201c, ka\u017ee Dejl, isti\u010du\u0107i posebno zbunjuju\u0107u gomilu nekompatiblinih video foramata kakvi se danas koriste. \u201eS novim sistemom Wikipedije ljudi \u0107e lako ubacivati video medije na strane na na\u010din kakav ranije nije bio mogu\u0107\u201c, smatra on.<\/p>\n
Kaltura razvija alatke koje \u0107e olak\u0161ati uvoz videa. Njen sistem je prvi put javno prikazan proteklog vikenda na skupu Open Video Conference odr\u017eanom u Njujorku.<\/p>\n