{"id":59187,"date":"2026-09-15T11:12:20","date_gmt":"2026-09-15T10:12:20","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcvesti.com\/?p=59187"},"modified":"2026-10-20T11:16:11","modified_gmt":"2026-10-20T10:16:11","slug":"ai-postaje-oruzje-prevaranata-i-u-srbiji-lazni-brendovi-ruse-poverenje-i-odnose-milijarde","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcvesti.com\/?p=59187","title":{"rendered":"AI postaje oru\u017eje prevaranata i u Srbiji: la\u017eni brendovi ru\u0161e poverenje i odnose milijarde"},"content":{"rendered":"

I<\/em>stra\u017eivanje <\/em>koje je sprovedeno u Srbiji i jo\u0161 11 zemalja \u0161irom sveta,<\/em> otkriva da sajberkriminalci koji koriste ve\u0161ta\u010dku inteligenciju uru\u0161avaju ugled brendova i poverenje korisnika u njih.<\/em><\/p>\n

Istra\u017eivanje<\/a> kompanije Kaspersky otkriva koliko su prevare putem komunikacionih platformi zapravo rasprostranjene. Podaci pokazuju da su sajberkriminalci postali toliko ve\u0161ti u repliciranju identiteta brendova i kori\u0161\u0107enju ve\u0161ta\u010dke inteligencije (AI) za masovno sprovo\u0111enje prevara, da korisnici vi\u0161e ne mogu da razlikuju legitimnu od la\u017ene komunikacije brendova. Mnogi postaju \u017ertve ovih prevara vi\u0161e puta, a neki su prevareni \u010dak pet puta.<\/p>\n

Imitiranje brendova sada je me\u0111u tri naj\u010de\u0161\u0107a tipa prevara putem komunikacionih platformi \u0161irom sveta, \u0161to potvr\u0111uju i rezultati istra\u017eivanja iz Srbije (33,2%). Pored finansijskih i emocionalnih posledica po pojedince, ove prevare dugoro\u010dno naru\u0161avaju odnose sa korisnicima i njihovu interakciju sa brendovima.<\/p>\n

Uru\u0161avanje poverenja: legitimna komunikacija brendova postaje predmet sumnje<\/strong><\/p>\n

Podaci predstavljaju ozbiljno upozorenje za brendove koji posluju u dana\u0161njem digitalnom okru\u017eenju. Ogromna ve\u0107ina (99%) potro\u0161a\u010da navodi da, nakon \u0161to su bili \u017ertve prevare, vi\u0161e ne veruje ni jednom dolaznom obave\u0161tenju putem komunikacionih kanala. To ukazuje na gotovo potpuni gubitak poverenja u digitalne komunikacione kanale koje brendovi svakodnevno legitimno koriste za kontakt sa korisnicima.<\/p>\n

Ovakav nivo skepticizma nije bez osnova. Potro\u0161a\u010di su svakodnevno zatrpani porukama, od kojih su mnoge osmi\u0161ljene tako da deluju verodostojno i stvaraju ose\u0107aj hitnosti. Oprezni potro\u0161a\u010di svih generacija ipak postaju \u017ertve prevara. Ogroman broj poruka stvara neizbe\u017ene bezbednosne propuste, omogu\u0107avaju\u0107i da la\u017ene poruke pro\u0111u neopa\u017eeno i uspe\u0161no navedu ljude da ustupe svoje li\u010dne podatke i novac.<\/p>\n

Prevare putem komunikacionih platformi vi\u0161e nisu retki ili izolovani incidenti. Alarmantno je \u0161to skoro \u0161estina pogo\u0111enih potro\u0161a\u010da (16,4%) navodi da je prevareno tri ili vi\u0161e puta, dok se kod prose\u010dne \u017ertve poslednji incident dogodio u prethodnih \u0161est meseci. Ovakva u\u010destalost odr\u017eava za\u010darani krug u kojem nepoverenje nastavlja da raste, dok izlo\u017eenost prevarama i rizik od njih ostaju visoki.<\/p>\n

Pouzdane komunikacione platforme postale su sredi\u0161ta za prevare<\/strong><\/p>\n

Od klju\u010dnog je zna\u010daja to \u0161to se ove prevare odvijaju upravo putem kanala na koje se brendovi i potro\u0161a\u010di najvi\u0161e oslanjaju. Istra\u017eivanje pokazuje da 38,4% prevara u Srbiji po\u010dinje na WhatsApp-u, zatim slede prevare putem Facebooka (32%) i SMS-a\/iMessage-a (27,2%).<\/p>\n

\u0160tavi\u0161e, gotovo dve tre\u0107ine prevara (63%) odvija se na vi\u0161e platformi pre nego \u0161to \u017ertve shvate \u0161ta se doga\u0111a. Ovakav pristup koji obuhvata vi\u0161e platformi pove\u0107ava verodostojnost prevare i ote\u017eava njeno prepoznavanje.<\/p>\n

Budu\u0107i da se legitimne i zlonamerne poruke pojavljuju u istim okru\u017eenjima, \u010desto u sli\u010dnom formatu i u sli\u010dno vreme, potro\u0161a\u010di su prinu\u0111eni da donose procene bez jasnih ili dovoljno sna\u017enih signala koji bi ukazivali na pouzdanost komunikacije.<\/p>\n

Emocionalne posledice po potro\u0161a\u010de<\/strong><\/p>\n

Uticaj ovih prevara daleko prevazilazi finansijski gubitak ili gubitak podataka. Kada potro\u0161a\u010di budu obmanuti veruju\u0107i da komuniciraju sa brendom kojem veruju, emocionalne posledice mogu biti zna\u010dajne i dugotrajne.<\/p>\n

Neposredno nakon prevare, vi\u0161e od polovine \u017ertava iz Srbije navelo je da je ose\u0107alo bes (57,6%) i frustraciju (52,8%), a malo manje od polovine uznemirenost (44,8%). Ove emocije ne nestaju s vremenom. Kolika je dubina ovih ose\u0107anja govori i \u010dinjenica da je \u0161est meseci kasnije gotovo polovina \u017ertava (43,2%) i dalje ose\u0107ala bes, dok je tre\u0107ina i dalje ose\u0107ala frustraciju (32%) ili uznemirenost (30%).<\/p>\n

Ova negativna ose\u0107anja \u010desto se trajno povezuju sa brendom \u010diji je identitet zloupotrebljen, \u0161to dovodi do dugoro\u010dne reputacione \u0161tete i \u010dini svaku budu\u0107u legitimnu komunikaciju manje efikasnom.<\/p>\n

Prevaranti koriste AI kako bi zloupotrebili poverenje u brendove i operisali u velikom obimu<\/strong><\/p>\n

Sajberkriminalci koriste ve\u0161ta\u010dku inteligenciju kako bi svoje napade pro\u0161irili i unapredili neverovatnom brzinom i precizno\u0161\u0107u. Prema istra\u017eivanju, dve tre\u0107ine ispitanika u Srbiji (66%) veruje da je AI imao ulogu u prevari kojoj su bili izlo\u017eeni, uklju\u010duju\u0107i poruke napisane uz pomo\u0107 AI-ja (45,2%), sinteti\u010dke glasove ili deepfake<\/em> vizuelne sadr\u017eaje (46,4%), osmi\u0161ljene tako da zvu\u010de i izgledaju prirodno.<\/p>\n

\"Kaspersky<\/p>\n

Dok brendovi ula\u017eu milijarde u AI kako bi unapredili korisni\u010dko iskustvo i komunikaciju, prevaranti koriste istu tehnologiju da potkopaju te napore, kreiraju\u0107i interakcije koje su podjednako, ako ne i vi\u0161e, ubedljive, pravovremene i verodostojne. To omogu\u0107ava prevarama da se brzo prilago\u0111avaju i da se sprovode u obimu sa kojim je brendovima te\u0161ko da se nose.<\/p>\n

\u201eVe\u0161ta\u010dka inteligencija je ubrzala prevare zasnovane na imitiranju brendova do ta\u010dke u kojoj poverenje u svakodnevne poruke postepeno erodira\u201c,<\/em> rekao je Dragan Daviodovi\u0107, generalni direktor kompanije Kaspersky za zapadni Balkan. \u201eNa\u0161e istra\u017eivanje pokazuje da je u Srbiji sve pisutniji isti trend kojeg susre\u0107emo na globalnom nivou – ljudi sve te\u017ee razlikuju legitimne od la\u017enih poruka i, kao rezultat toga, poverenje u brendove opada. Ista ve\u0161ta\u010dka inteligencija koja pokre\u0107e korisni\u010dka iskustva sada se koristi kao oru\u017eje protiv njih. Kao odgovor na to, kompanije moraju da prevazi\u0111u reagovanje na pojedina\u010dne incidente i usredsrede se na prevenciju, kroz sna\u017enije mogu\u0107nosti detekcije, jasnije prakse komunikacije i kontinuiranu edukaciju korisnika.\u201c<\/em><\/p>\n

Ne\u010dinjenje \u0161teti brendovima<\/strong><\/p>\n

Istra\u017eivanje nagla\u0161ava potrebu da brendovi preduzmu odlu\u010dne mere u borbi protiv prevara putem komunikacionih platformi. Kako se priroda i obim ovih prevara razvijaju, Kaspersky poziva kompanije da proaktivnim pristupom za\u0161tite svoje korisnike, zaposlene i integritet brenda: <\/p>\n