{"id":59200,"date":"2026-06-01T21:07:35","date_gmt":"2026-06-01T20:07:35","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcvesti.com\/?p=59200"},"modified":"2026-06-01T21:07:35","modified_gmt":"2026-06-01T20:07:35","slug":"kako-izgubiti-425-evra-na-whatsapp-u-u-srbiji-za-manje-od-30-minuta","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcvesti.com\/?p=59200","title":{"rendered":"Kako izgubiti 425 evra na WhatsApp-u u Srbiji za manje od 30 minuta"},"content":{"rendered":"

Novo istra\u017eivanje kompanije Kaspersky otkriva globalni prevarantski kartel koji zloupotrebljava poruke koje svakodnevno razmenjujemo kako bi krao novac i li\u010dne podatke gra\u0111ana<\/em><\/p>\n

Nova globalna studija<\/a> kompanije Kaspersky otkriva koliko su prevare putem aplikacija za razmenu poruka postale brze ali i koliku materijalnu i emocionalnu \u0161tetu mogu da nanesu. Na osnovu iskustava \u017ertava prevara \u0161irom sveta, istra\u017eivanje pokazuje da prevaranti koriste svakodnevnu komunikaciju kako bi u roku od svega nekoliko minuta ukrali novac i li\u010dne podatke, ostavljaju\u0107i za sobom dugoro\u010dne finansijske i emocionalne posledice.<\/p>\n

Jedna jedina poruka, koja na prvi pogled mo\u017eda i deluje pouzdano, mo\u017ee dovesti do prose\u010dnog gubitka \u010dak 425 evra po \u017ertvi u Srbiji, dok je prose\u010dni gubitak na globalnom nivou jo\u0161 je i ve\u0107i \u2013 re\u010d je o 733 evra po jednj prevarenoj osobi.<\/p>\n

Vi\u0161e od polovine ovakvih prevara u Srbiji (51,7%) uspe\u0161no je realizovano u roku kra\u0107em od 30 minuta. U mnogim slu\u010dajevima \u017ertve reaguju i jo\u0161 br\u017ee, ustupaju\u0107i novac ili li\u010dne podatke pre nego \u0161to stignu da posumnjaju u autenti\u010dnost poruke.<\/p>\n

Iza naizgled bezazlenih poruka stoji globalni prevarantski kartel koji funkcioni\u0161e industrijskim obimom i koristi ve\u0161ta\u010dku inteligenciju za la\u017eno predstavljanje kao \u010dlanovi porodice \u017ertve, njenih prijatelja i poznatih brendova.<\/p>\n

Ova pojava generi\u0161e \u010dini \u010ditavu ekonomiju kra\u0111e identiteta, zasnovanu na tu\u0111enom novcu i ukradenim li\u010dnim podacima, dok \u017ertve ostaju finansijski o\u0161te\u0107ene, uzdrmane i emocionalno traumatizovane.<\/p>\n

Prevareni za nekoliko minuta: najbr\u017ei oblik kriminala sa kojim se ljudi danas suo\u010davaju<\/strong><\/p>\n

Aplikacije za razmenu poruka postale su centralni deo svakodnevnog \u017eivota, u upotrebi za najrazli\u010ditije svrhe, od poslovne elektronske po\u0161te do porodi\u010dnih razgovora i obave\u0161tenja o isporuci po\u0161iljaka. Me\u0111utim, one istovremeno predstavljaju i jednu od naj\u010de\u0161\u0107e zloupotrebljavanih platformi za prevare.<\/p>\n

Najve\u0107i broj prevara zapo\u010dinje upravo na platformama koje se svakodnevno koriste, U Srbiji su korisnici kanali preko kojih su korisnici bili prevareni naj\u010de\u0161\u0107e bili: WhatsApp (38,4%), Facebook (32%) i SMS\/iMessage (27,2%), za kojima slede Instagram (27.20%), Telegram (26.4) i Viber (18%).<\/p>\n

Kako bi dodatno zbunili \u017ertve, prevaranti retko ostaju na jednoj platformi \u0161to ovi procenti i potvr\u0111uju. Gotovo dve tre\u0107ine svih prevara (63%) odvija se kroz vi\u0161e komunikacionih kanala, prelaze\u0107i, na primer, sa SMS poruka na WhatsApp ili sa WhatsApp-a na Telegram. Na taj na\u010din imitiraju uobi\u010dajene razgovore i obave\u0161tenja, \u0161to ote\u017eava njihovo otkrivanje.<\/p>\n

Iako odabir kanala nije iznena\u0111uju\u0107, s obzirom na veliki broj poruka koje korisnici svakodnevno primaju, ali posebno zabrinjava brzina kojom se prevare odvijaju. Ne\u0161to vi\u0161e od polovine svih \u017ertava (52%) ustupilo je novac ili li\u010dne podatke u roku kra\u0107em od 30 minuta, dok je svaki sedmi ispitanik (14%) to u\u010dinio za manje od pet minuta. To je br\u017ee nego \u0161to je potrebno da se skuva jaje, naru\u010di taksi ili istu\u0161ira.<\/p>\n

Stru\u010dnjaci obja\u0161njavaju i za\u0161to su ove prevare toliko u\u010destale. \u201ePrevaranti koriste poznate kontekste, bliska dru\u0161tvena okru\u017eenja i ustaljene jezi\u010dke obrasce kako bi \u017ertvama stvorili utisak da su njihove odluke racionalne i opravdane u datom trenutku. Me\u0111utim, ono \u0161to se zapravo de\u0161ava jeste da konstrui\u0161u la\u017enu stvarnost u kojoj te odluke dovode do finansijske i psiholo\u0161ke \u0161tete. Veoma je te\u0161ko prepoznati da se nalazite u la\u017enoj stvarnosti dok ste njen deo. Zato je va\u017eno da ostanete povezani sa porodicom i prijateljima i da razgovarate o svojim aktivnostima na internetu, jer je sa strane \u010desto mnogo lak\u0161e uo\u010diti da ne\u0161to nije u redu\u201c<\/em> – ka\u017ee Dr Elizabet Karter<\/strong><\/a>, forenzi\u010dka lingvistkinja i kriminolo\u0161kinja sa <\/strong>Univerziteta Kingston u Londonu<\/strong><\/a>.<\/strong><\/p>\n

Finansijski udar je neposredan i duboko poga\u0111a svako doma\u0107instvo<\/strong><\/p>\n

Finansijske posledice su jednako ozbiljne. Vi\u0161e od polovine svih \u017ertava u Srbiji (54%) izgubilo je novac, dok je 39% ostalo bez li\u010dnih podataka, uklju\u010duju\u0107i brojeve telefona (50%), puno ime (39,8%), adrese elektronske po\u0161te (37,76%), ku\u0107ne adrese ili pristupne kredencijale za naloge.<\/p>\n

Prose\u010dan gubitak prevarene osobe u Srbiji  po prevari je iznosio 425 evra \u2014 suma koja mo\u017ee zna\u010dajno uticati na svakodnevni \u017eivot. U uslovima rastu\u0107ih tro\u0161kova \u017eivota, takav gubitak mo\u017ee predstavljati mese\u010dne tro\u0161kove za namirnice, prevoz, brigu o deci ili komunalne usluge.<\/p>\n

Iako je 44% ispitanika izgubilo manje iznose, do 117 evra, ukupna \u0161teta na velikom broju \u017ertava postaje zna\u010dajna. Za mnoge se posledice tu ne zavr\u0161avaju: \u010dak 13,33% \u017ertava u Srbiji izgubilo je preko 1.165 eva , \u0161to za ve\u0107inu doma\u0107instava predstavlja ozbiljan finansijski udar.<\/p>\n

Prevare se retko doga\u0111aju samo jednom. Vi\u0161e od \u0161estine ispitanika (16.40%) navelo je da su bili \u017ertve prevara tri ili vi\u0161e puta tokom prethodnih \u0161est meseci. To pokazuje da prevaranti \u010desto ponovo ciljaju osobe za koje procene da ih mogu iznenaditi ili navesti na pogre\u0161nu odluku.<\/p>\n

Efekat ve\u0161ta\u010dke inteligencije: prevare poga\u0111aju sve generacije i ostavljaju emocionalne posledice<\/strong><\/p>\n

Savremeni prevarantski karteli vi\u0161e ne ciljaju samo neiskusne korisnike ili starije osobe. Podaci pokazuju da \u017ertve dolaze iz svih generacija \u2014 od generacije Z do generacije X \u2014 \u0161to potvr\u0111uje da, kada se prevare odvijaju velikom brzinom i dolaze kroz poznate komunikacione kanale, iskustvo i digitalna pismenost pru\u017eaju ograni\u010denu za\u0161titu.<\/p>\n

Ovu promenu u velikoj meri pokre\u0107e ve\u0161ta\u010dka inteligencija. Vreme lo\u0161e napisanih poruka i o\u010diglednih znakova upozorenja je pro\u0161lo. Skoro polovina \u017ertava (45,20%) smatra da prevaranti koriste poruke generisane pomo\u0107u AI tehnologije, sinteti\u010dke ili klonirane glasove, a 46,4% ispitanika veruje da je kori\u0107\u0161en deepfake za fotografije i video-sadr\u017eaje.<\/p>\n

Imitiraju\u0107i stil pisanja, ton glasa pa \u010dak i me\u0111uljudske odnose, prevaranti uspevaju da la\u017ene poruke u\u010dine dovoljno uverljivim da prevazi\u0111u prirodnu sumnju korisnika, bez obzira na njihov nivo digitalne pismenosti.<\/p>\n

A posledice se ne zavr\u0161avaju gubitkom novca. Neposredno nakon saznanja da su prevareni, ispitanici su naj\u010de\u0161\u0107e prijavljivali ose\u0107anja besa (57,6%), frustracije (52,8%) i uznemirenosti (44,8%). Mesecima nakon incidenta, ova ose\u0107anja \u010desto ostaju prisutna: gotovo polovina \u017ertava i dalje ose\u0107a bes (43,2%), dok oko tre\u0107ine nastavlja da ose\u0107a frustraciju (32%) ili uznemirenost (30%), dugo nakon \u0161to je prevara izvr\u0161ena.<\/p>\n

Poziv gra\u0111anima da se za\u0161tite u digitalnom okru\u017eenju<\/strong><\/p>\n

S obzirom na to da korisnici svih generacija sve te\u017ee razlikuju la\u017ene poruke od autenti\u010dnih, porast prevara zasnovanih na ve\u0161ta\u010dkoj inteligenciji izazvao je ozbiljnu krizu poverenja u digitalnoj komunikaciji. Kompanija Kaspersky poziva gra\u0111ane da uspore i uvedu dodatne slojeve za\u0161tite, kombinuju\u0107i oprezne navike sa bezbednosnim alatima koji su dizajnirani da prepoznaju prevare koje se oslanjaju na hitnost i pritisak.<\/p>\n

\u201eOvaj novi talas prevara putem aplikacija za razmenu poruka osmi\u0161ljen je tako da bude neodvojiv od svakodnevne komunikacije\u201c, <\/em>izjavio je Mark Rivero, vode\u0107i istra\u017eiva\u010d bezbednosti u okviru Kaspersky Global Research & Analysis Team (GReAT).<\/strong> \u201ePored toga, ve\u0161ta\u010dka inteligencija ubrzava ovaj trend, poma\u017eu\u0107i prevarantima da u velikom obimu uverljivo imitiraju brendove, poznate glasove i me\u0111uljudske odnose. Kao rezultat toga, sama svest o postojanju pretnji vi\u0161e nije dovoljna za\u0161tita. Ljudi moraju da prepoznaju rizike u ranijoj fazi, pre nego \u0161to budu pod pritiskom da donesu ishitrene odluke. Kombinovanje jednostavnih navika, poput zastajanja i nezavisne provere kontakt podataka, sa kori\u0161\u0107enjem pouzdanih bezbednosnih alata koji mogu da otkriju i blokiraju pretnje u realnom vremenu, od su\u0161tinskog je zna\u010daja za o\u010duvanje bezbednosti.\u201c<\/em><\/p>\n

Preporu\u010dene mere uklju\u010duju:<\/p>\n