Интернет бескућници, подстанари и власници

Поред свог реалног животног и радног простора, последњих година добили смо и свој виртуелни животни и радни простор. Ако Интернет посматрамо као велики виртуелни град, као мноштво “некретнина” које су уствари веома „покретне“, сасвим је адекватна аналогија са бескућницима, подстанарима и власницима у реалном животу.

 

У данашње време сасвим је оправдано за појединца или фирму који нису присутни на Интернету рећи да су интернет бескућници. Нико не зна њихову интернет адресу, јер је једноставно и немају! Немају чак ни свој лични или пословни профил на некој друштвеној мрежи, а не користе ни неки од бесплатних e-mail сервиса, који би им макар омогућили да их неко пронађе на Мрежи и успостави комуникацију. На интернет бескућнике, то јест људе или фирме који постоје само у offline свету, можете да налетите само случајно или стицајем околности, ако вам се путеви укрсте. Данас је скоро немогуће бити озбиљан пословни човек или озбиљна фирма, ако поред физичке не поседујете и интернет адресу.

Прво што просечан интернет бескућник предузме, како би се скућио на Интернету, је да се бесплатно настани на некој друштвеној мрежи. Многи мисле да је свеједно, а неки да је чак и боље, да имају само свој профил или страницу на местима као што су нпр. Facebook, Google+, LinkedIn… јер су “сви већ тамо”. Да, јесу, додуше не сви, али многи јесу тамо, и живе као интернет подстанари! Станодавац тог интернет простора је мултинационална компанија и боравак на том месту, који је тренутно бесплатан, је ствар њене добре воље, а може већ сутра да буде отказан, без образложења. И тако се у тренутку од интернет подстанара опет постаје интернет бескућник! Чак остајете и без свог “намештаја” који сте донели (фотографије, текстови, пријатељи…). У ствари, све то своје остављате њима – вама је недоступно, али они све то могу и даље несметано да користе како год желе, не питајући никог за дозволу. Запамтите: оно што мислите да је ваше на некој друштвеној мрежи, уствари је приватно власништво онога чија је та друштвена мрежа. И тај неко располаже свим информацијама и одређује сва правила.

 

Друштвене мреже су као кафић у коме се стално окупља друштво, и супер је за дружење, али не можете да живите или радите у кафићу, морате да имате свој дом или канцеларију. При том, “газда кафића” може неког и да избаци напоље, ако тај крши нека правила куће. То се, из различитих разлога, већ многима десило на некој од друштвених мрежа – многи су остали без свог профила, а тиме и без приступа страницама које су до јуче сматрали својим. У условима коришћења, које скоро нико не чита, лепо пише да они немају никакве обавезе према својим корисницима, и пошто су им то све бесплатно пружили, могу неки профил да обришу и укину кад год то пожеле. Уствари, сви ти профили на друштвеним мрежама су бесплатни само зато што власник те интернет локације користи податке које милиони корисника остављају о себи, да би своје услуге боље продао компанијама које се оглашавају на тој друштвеној мрежи. Ви сте тамо само додатна вредност њихове интернет локације.

 

Ако заиста желите да на Интернету имате нешто своје, онда то морате да изградите на сопственом интернет домену и тек тада постајете интернет власник. Назив интернет домена је део ваше сопствене web и e-mail адресе и представља основу идентитета на Интернету. Сваки назив интернет домена је јединствен и може да га користи само једна компанија или само једна особа. Назив вашег интернет домена је ваша трајна, лично одабрана адреса преко које увек, сви, лако могу да вас нађу или препознају на Интернету! Тек тада сте “свој на своме”. А да бисте стварно били “на своме”, препорука је да то урадите на неком од националних интернет домена, као што су наши домаћи .RS и .СРБ домен. Постоји много добрих разлога за то, а најбитнији је тај да Гугл у резултатима претраге даје предност сајтовима на локалним, националним интернет доменима.

 

У реалном животу, адресе становања или седишта фирми су променљива категорија. Свеједно да ли је то због селидбе или зато што је државни орган одлучио да промени назив ваше улице. Слична ситуација је и са телефонским бројевима. Због ових разлога многи се лични и пословни контакти непотребно прекину, јер контакт подаци постану застарели. Регистровањем сопственог назива интернет домена добијате своју трајну адресу и власник сте тог парчета интернет простора све док плаћате коришћење тог назива. Ви сте власник свега што је на тој адреси и ви сами одређујете сва правила, онако како вама то одговара.

 

На интернет сајту www.nadjimelako.rs (доступном и на ћириличкој адреси нађимелако.срб), објашњено је зашто је добро да имате свој .RS и .СРБ домен, како да их правилно одаберете и где и како да их региструјете. Такође, дата су и општа упутства о изради интернет сајтова и начинима добре промоције на Интернету.